Дело

192 Д Е Л 0 Овај тип школа у толико је значајнији у пољопривредној настави, што је веома погодан за сиротније пољопривреднике, чији синови, већином, нису у стању да се задрже на другом школовању а, уз то, и њихови бедни и инокосни родитељи непрекидно изгледају на њихову помоћ у пословно доба — од рана пролећа до мркле јесени. У најновпје време број таких школа необично је порастао у Немачкој, камо живо настоје у њиховом подизању и намножавању. Теорске ратарске школе као п зимње школе у online су самостални заводи, који се могу лакше снабдевати са помоћним срествима у настави, јер се обично подижу у градовима п паланкама. Обе врсте поменутих школа изводе онакав исти програм наставе, какав је у опште усвојен иу народним школама, а уз то проширују наставу у својим наставном плану са елементарним стручним предметима. Уз 44 самосталне ратарске школе има у Немачкој још 7 теориских ратарица, које постоје као засебни одсеци од пољоприврадне школе. У Немачкој има данас 187 самосталних зимњих школа, а поред ових 3 које су спојене са пол.опривредним и 3 са теориским школама. У самој Пруској има 26 разноврсних ратарских школа (укупно дакле теориско практичних и чисто теориеких), на које је било утрошено у 1898 99 школ. годпни: из кредита државнога буџета 12.250 марака, обласних управа 102.300 м., округа, градова и општина 21.250 м.; дакле 135.800 марака. Пољпривредних зимњих школа било је у Пруској те исте године 118, на чије је издржавања утрошено из државнога буџета 35.850 м., обласних управа 182.262 м., округа, градова и општина 174.149 м. и 67.044 м. из буџета пољопривредних комора, друштава и завештања; укупно дакле: 459.405 марака. Пољопривредне или земаљске продужне школе у Немачкој имају задатак, да, уз непосредно спајање са народним школама, све што се у њима иредавало још јаче утврде и укорене и, „у колико за такав наставни план или цил> буде погодних прилика и могућности, таку наставу прошире и допуне у нарочитом погледу на земаљско занатство и пољопривредно газдинство.“ У њима се уче преко зиме, седмично у вшие часова, синови сеоских привредника после завршена школовања у народним школама, помоћу