Дело

220 Д Е Л 0 Ако узмемо да у Србији на 1000 умире годишње 5 становника од јектике, то на 2,500.000 становника умире просечно 12.500. Од тога броја сигурно су четири петине или 10.000 у добу између 15-те и 69-те годпне. Колико Србија у економском погледу губп тим умпрањем, видеће се најбоље из овог рачуна. Просечно се може узети, да сваки човек између 15-те п 69-те године привређује најмање један динар дневно. За 300 радних дана у години 10.000 становника привредило би 3,000.000 дпнара. Овој суми треба додати још најмање no 1 динар дневно за храну, негу, лекове, трошкове на сахрану и т. д., што износи за 365 дана н 12.500 становника 4,562.500 динара. Кад се ове две суме саберу износи материјални губитак Србије огромну суму од 7,562.500 динара годишње. Из овога прегледа види се јасно, колику штету чини нашем народу и држави ова ужасна болест. Она се сваке године све више распростире, њене заразне клице непрестано хватају нове жртве. Једна клица може заразити човека; заражен човек производи милионима новнх клица. IIII Туберкулоза је стара болест, по свој прилици толико исто стара, као и човечанство. Историја њена донире до Хипократа (460—377 пре Христа), који је први описао плућну туберкулозу. Он је назвао фтизис (сушнца, јектика). Од осталих научара у старом веку писали су о њој Аретеус, Гален, Целијус Аурелијанус, Целзус и др. Класичким писцима непознат је био узрок туберкулози, који је тек при крају XIX столећа пронађен. Они нису знали начине и путове којима се ова болест распростире, али су је могли доста тачно код болесника познати. Слика болести, коју су нам у својим делпма оставили, доста је верна и карактеристична за јектику. Болест почиње са сувим, доцнпје влажним кашљем, који прати болест до краја. Болесници често искашљују крв у мањој или већој количини; иначе је ракотина (пљувачка) густа жућкасте боје. У грудима се јављају мањи или већн боловп, пробади; дисање теже и краће. Доцније се прндружи грозница и знојење. Болесницп постепено слабе и