Дело

СА ЈАДРАНА ПУТНИЧКА КОЗЕРИЈА од Христине Г. Ристиђеве Мила моја Јелка, Рекла сам ти: писаћу, ако буде упечатака, и ако их тад умеднем из свог срца издвојити у речи... Упечатака је било... Лепа је и јединствена Далмација! Али, гле, још одмах осећам немоћ свога језика. Нећу умети да опишем чудесно лепе призоре II незнано тужне а миле осећаје који се души отварају у овој, некад тако славној a join увек прелепој сриској земљи. Једино би Ђ. Јакшић умео да изрази ocehaje, да оживи упечатке душе, испуњене и оборене силом величанствене лепоте дивнога Српскога Нриморја. Он би тек умео да нацрта чари лепе, тужне Боке Которске, сакривене у суроме кргау Кривошијских, Херцеговачких и Црногорских планина, чије се подножје купа у лепом Јадрану, аурешено је шареним везом од белих и сурнх кућица, зелених лавора, тамне црногорице и још тамнијег кипарнса, кроз који се, час по зарумени дивља неранџа, или провири велика цветна китка олеандерова дрвета. Ово све верно и лепо да представи може само несник-уметник, -Јакшићево перо и кичица; а не ја, обично женско чељаде, чнјем је одушевљењу завршни израз — суза, а очајању — молитва! У осталом, не очекуј од мене исправан путопис са тачним географским, етнографским и историјским подацима. Ако до тебе стигне ова рђава путничка козерија и тн је ушчпташ, извршиће тиме своју мисију, мисију писма с пута, које треба. 15*