Дело

X P 0 H II K A 2бб С друге стране, Tatum у Америци и Oliver у Енглеској налазе, противно горњој теорији, да електрична струја прво заустави рад срца у организму. Дисање траје још мало, док се и оно не заустави — због престанка циркулације крви. Кад би било тако у истипи, онда вештачко дисање би помогло убијеном органнзму, нити би у опште лекар нмао какво практичко средство за одржавање парализованог срца. Prevost и Batteli1 су заинтересовали у најновије време научни свет својнм експериментпма на животињама, служећи се ири томе алтернативним електричним струјама. По њима, последице по органпзам изложен електричној струји зависе: од величине њене волтаже (разлике потенцијала на крајевима електрода), времена трајања њеног пропуштања кроз организам, положаја електрода и од врсте животиње, коју испитујемо. Они су, приликом ових истраживања, употребљавали алтернативну струју, у времену од једне десетине до једне целе секунде. Облик крајева електрода варирао је према месту на телу, где их је требало поставити; њихов додир с телом побољшан је бријањем места додира — чим се умањује отпор струји. Аутоматски апарат, кад једна електрода дира уста a друга бутине, бележио је трептање мишићних влакана срца (tremulations ventriculaires đu coeiir). Ако je струја ниске волтаже, испод 120 волта, и кадје једна електрода у вези са главом животиње, онда се дпсање успорава, али не престаје; за све време пролажења ове мале струје, организам је обузет грчевима. Пошто нрекинемо струју, дисање се лагано враћа у нормално стање, кад и грчевн престану. Срце је за време пролажења ове слабе струје код испитнваних животнња обузето неправилнпм кретањима својпх влакана; с друге стране, опажено је да притисак крви у артеријама опада, јер срце није више у стању да је потискује у артерије. Рад срца, по престанку струје, добнва ионова свој ритам код пацова и зеца; међутим код глодара кобаје (cavia cobaya) и код nea тремулације срца се иродужавају све до потпуне парализе 1 Journal Paris, 1899. tie Physiologie et de Patologie generate, cb. Ill;