Дело

262 Д Е Л 0 волта није у стању да убије човека; док је струја од 115 волта довољни да узрокује смрт. Разуме се да је потребно воднти тачну статистику мањих и већих догађаја, који се збивају по електрпчним фабрикама, да би се могло утврдити каква је парализа човечјег срца: пролазна — као она код зеца, или дефинитивна — као што је код кобаје. Судећи по стању малаксалости организма, који је задесио несрећан случај са електрицнтетом, било би невероватно претпостављати да струја није утицала на рад срца. Што се пак у извесним случајевима парализовано срце враћа постепено у нормално стање, a no који пут остаје потпуно парализовано за увек, томе нам је узрок непознат. Нису једнаке околности код фабричких радника и америчких осуђеника, у погледу места и начина додира тела са електродама, као и с обзиром на дејство струје различне волтаже. У опште, средња волтажа струје, која производи парализу срца и смрт код првих, варира много према отпору на местима рђавих додпра. Има случајева, где човек падне на место мртав од удара електричне струје, не показујући никакво кретање, ни трага од дисања — то је случај једновремене парализе срца са престанком дисања. На основу поменутих пстраживања, могли бисмо известн неколико општих закључака о меканизму смрти код човека, на кога дејствуЈе електрична струја. Код фабричких радника парализа срца са дрхтањем његових влакна, дакле дефинитивна парализа је главнп узрок смрти. Често пута се престанак дисања јавља у исто време кад и парализа срца, јер плућа трпе од удара електричне струје и од постепеног успоравања и потпуног престанка кружења крви по телу. Кад је парализа срца дефинитивна, опда лекар нема, бар у данашње време, никакво практично средство да епасе живот своме пацијенту. — Струје високе волтаже, кад су додири електрода са телом добри, нису у стању да произведу парализу срца — а привремено обустављено днсање се лагано повраћа. Још је вероватно да парализа срца може бити каткад пролазна, као што је био случај код кобаје и пса, где је парализа срца излечена брзом применом струје високе волтаже; тада пацијен може бити избављен од смрти, ако само лекар уме да му вештачким путем поврати нормално дисање. Београд, јула 1903. Др. М. СтојиљковиЂ.