Дело

X P 0 H II K A 265 Ето то ја зовем одушевљењем за науком, на које би требало да се многн угледају, који су за то позвани. Ту у партеру налазе се, сем стана директорова, још и неке службене собе: соба за предавања и библиотеку, радионица директорова, где су смештене још н неке омање справе. У соби где је књижница налазимо на ванредно леп Бамбергов универзални ннструменат и то, шта више, од модерне, веће сорте, на чему сам завидим, морам признати. Поред тога апарата, што се иначе ретко виђа, налазимо још један леп апарат за испитивање либела н један инструменат за намештање кончаница, вештачке израде, такође од Бамберга у Берлину. У књижннци смо видели још два мања теодолита Хилденбрандова из Фрајберга и Хајдеова из Дрезде. Оба су теодолита мања, путничка, али су врло спретне справе. Књижница је још у иочетку оснпвања, али се не може ни захтевати од једне установе која почиње, оно што је немогуће. Наједанпут се не да ни створнти све, са оним буџетом, са којим г. Недељковић располаже. Колико join и чега још и код нас недостаје, и ако смо већ поодавно под највншим закриљем министарства земљорадње, па још са каквим лепим буџетом располажемо! На првом се спрату налазе рачунске радионице, где ради и једини асистенат директовов, г. Јеленко Михаиловић, професор више гимназнје. Ту је и соба за инструменте, ту налазимо један леп барограф Fuess-овог система: дакле је већ и са оваким чиме овај завод снабдевен! Поред њега се налази живин барограф Ришаровог система. Па како та справа спада међу ређе, бар код нас, с тога ћемо се с њом изближе упознати, јер се због своје простоте топло даје препоручити за вршење посматрања. Тај барограф састоји се из два главна дела: из живиног стуба и из добоша на коме справа сама уписује промене ваздушнога притнска. Живин стуб налази се у пространој стакленој цеви, чији је краћи крак отворен (дакле пред нама имамо Геј-Лнсаков барометар); у том краку има један пливач на живином мениску, обешен о једно фино влакно. Горњи крај тога влакна везан је за ону преносну справу, коју налазимо код сваког анероид-барографа Ришаровог система, и на чијем се левом краку, дакле на дужем крају преносника, налази Ришарово перо, које пише по познатом Ришаровом добошу, који се окреће сахатним механизмом. Jules Richard, инжењер у Паризу, више пута нас је до сада уверавао о томе, да његов анероид-барограф