Дело

X P 0 H II K A 267 још уведена, али се надам, да he се ускоро и код нас увестп. Да ли ћемо је од Ришара набавити, или ћемо је ми код нас израдити — то не знам, али да ћемо је имати — то знам. Та је справа названа анемосинемограф, справа од врло велике вредности, јер задовољава две цељи. Једна обична електромагнетска направа са Рпшаровнм пером, а с помоћу ветреничког кола, по систему Ришаровом, после извесног броја његових обртаја, при чему се производи електрички контакт, бележи цртицу на горњој ивици добоша. Кад је време тихо (без ветра), онда по тој ивици добоша бележи праву пругу; у колико је јачи ветар, у толико чешће падају знаци, цртице, н тако треба само да избројимо те знаке у једном часу нли у току од 24 часа, па тај број помножити Робинсоновим чиниоцем, те одмах добити брзину ветра у једном или у колико бнло часа. To је једно, a друго, та справа бележи и средњу брзину ветра у сваком тренутку, дизањем н спуштањем другог, великог Ришаревог пера, на онај исти добош. Довољно је што ћемо рећи, да оно што код Фуесовог (попсдамског) механизма Робпнсонов точак врши механичким путем, то код Ришаровог анемосинемографа мора вршити електрични механизам уз припомоћ часовника. Оба механизма имају своје и добре п рђаве етране. Док се код Фуесовог апарата мора безусловно желети да буде смештен одмах испод Робинсоновог точка са шупљим полулоптама, а да се избегне употреба електрицитета, што већ није мала добит за један региструјући апарат — дотле код Ришоровог апарата имамо посла са још једним часовником више и са електричном струјом; али му је опет добра страна у томе, што Робинсонов точак може стајати у O-Gualla а његов региструјући део у Будим-Пешти, само ако су жицама међу собом везани. Тако је и у Београду: апарат за регистровање стоји у соби где су смеиггене и друге справе, аветренпчно коло по Ришаровом систему намештено је на крову терасе, која завршује зграду. На том истом спрату наилазимо на собу са телеграфом, јер је завод счабдевен како са телеграфом тако и са телефоном. Иначе је диван изглед са терасе на утоку Саве у Дунав, на варош која лежи на гребену, у којој се високо уздиже Двор Краљев, а тамо даље сремска и банатска равница. Са супротне стране према југу виђају се већа брда са висом Авале на коме г. Недељковић намерава подићи астрофизичку опсерваторпју. У ствари може се само честптати овом заузимљивом и стварачком директору за ту његову намеру