Дело

270 Д Е Л 0 Join неко/шко речи о 709 стиху у fopGROM Вијенцу У новембарској свесци Дела од прошле године покушао је г. Д. Костић да стих 709 из Горског Нијенца: („Бјежи Станко — Иванбегов — управ Бајазиту), да с њим једе маџарске носове“ — доведе у склад с тумачењем г. М. Решетара: „дијелити плијен маџарски“ претпостављајући да је у оригиналну тексту стојало „сносове“ место „носове“. Г. Решетар је одмах у децембарској свесци Дела утврдио да у аутографу Горског Вијенца, који се чува у Бечу, стоји јасно написано „носове“, те је тако Костићево домишљање отпало. Међутим г. Решетар остаје при свом ранијем тумачењу и чуди се, шта је владика уопће казао „јести носове“ наместо „дијелити плијен“, — па додаје: да он не зна шта би друго могле значити те речи. Остане ли пак то тумачење, за које су оба коментатора, поред несумњиве тачности текста према аутографу: онда би излазило да је Његош написао бесмислицу. Или је то, или су — коментатори погрешили. II ја мислим да је ово друго, па ћу, надам се, и успети да то потврдим, износећи право тумачење спорнога стиха. Он је, без сумње, алузпја на онај обичај у Турака, да погннулим непријатељима, кад не стигну осећн глава, у журби или због множине, секу — носове, да им буду, ваљада, трофејима. Ово је и Његошу добро морало познато бити, јер Турци су и у бојевима са Црногорцима ово увек практиковали и без сумње и научили их — те су им и они доцније истом мером одмеравали. Писац ових редака био је очевидац једног оваког призора. После једне битке са Сулејман-Пашином војском (на Крстац, 1877) кад смо пошли на бојно поље, да нађемо и покопамо оне погинуле војнике, које нисмо моглн из боја изнети — нашли смо нх све или без глава, или окинутих носова! Његош је јамачно знао да их они не једу; али, зар је далеко такво зверство од правог људождерства? II ето к таквим звјеровима бежи Станко! Његош није му могао ставити у изглед згоднију перспективу, него да једе с њима те однесене носове, а „маџарске“ ваљда с тога, што су таквих — онда после скорашњих с њима бојева — морали понајвише имати. Лом-Паланка Петар Ив. Вукић.