Дело

278 Д Е Л 0 агрикултурне хемије, од Симе Лозанића: 2) Ратарство, од Јовапа Марковића, 3) Повртарство, воћарство, од дра Ђорђа Радића; 4) Нега вина, од Милутина Савпћа: 5) Сточарство, од А. Миоковића: 6) Млекарство, од Miiлорада Драшкивића: 7) Жпвинарство. од дра Таорђа Бодића: 8) Рибарство, од дра Живојина Ђорђевпћа: 9) Свиларство, од А. Мпоковића: 10) Шумарство, од Јована Спмоновпћа; 11) Земљорадничке справе, опис њнхов п употреба, од Јована Марковпћа: 12) Први облик задругарсхва, од Мих. Аврамовића; 13) Хпгпјена, од дра Светозара Марковића; 14) Земљорадпичка рачуница, од дра Петра Вукићевића. — Овај календар, поред све велпчпие своје (око 30 шгампанпх табака), стаје само 1 динар. Ex Orienle lux. — Др. Ф. Делић, професор семнтских језика у берлинском универзитету, истакао се парочпто као асиријолог, проучивши масу писмепих споменика што су нађенп нарочнто откопавањем старог Вавплона. у чему је учеетвовао и он као члан и изасланик берлинског Немачког Оријенталског Друшгва. Он је нашао тесну везу између тих споменика п старозаветне псторије, и показао великп значај што га ти спомешшп имајуза разјашњење многпх ствари о којима се говорп у Бпблијп. Због те везе он је и трима предавањима својим о томе, што их је држао ланске и ове године у Берлину, дао назив Babel und Bibel. Он y њпма нпје остао само ирп томе да истакне значај вавилонскдх епоменика за тумачење топографскпх, историеких, или етнографских нејасности у Старом Завету, него. напомињући претходно како је утврђено да су израиљски народ и његова писменост између најмлађих, пстпче да је вавилонска култура бпла извором за све оно о чему говорп Бпблија: створење света, први грех, десет заповести Бок'ИХ, светковање седмога дана и све остало, па чак п основа бнблијске релпгпје: монотеизам. па п само пме Божје: Јехова (Јаве). Све то није, дакле, Богом открпвсна наука, него је постојало у Вавилону много векова нре Мојсија а пз Вавилона нрешло у Старп Завет, само у чистијој, етроже монотепстичкој формп. Овако разлагање је, са свпм појамно, изазвало читаву буру, отворпло праву борбу, .,Babel-imd-Bibel-Streit“, како се и зове. Нарочпто су на Делића усталп у многим брошурама. које већнном носе наелов љегових предаван.а, јеврејскп рабпнерн п етаролутеровци (лутеранскн ортодоксалп, библијаши). на је и цар Внљем II нодигао сво.ј глас протпв љега. Расправа тога иитања запнтересовала је и нравославне богослове, од Руса се уплео у њу Вл. РабинскШ у Кпјеву, од нашпх прихватио се тога посла најпозвапнји за то, г. Никодпм Милаш, којп је ово дана штамиао у Задру под пстакнутим натписом брошуру од 63 стр. велпке 8°. По фирмп је то иисмо, упућепо једном нашем вслпкодостојнпку црквеном, којп је. разабравшп за тај спор у Немачкој, обратио се r. Мплашу за разјашњење истакпутог питања, па је добивши одговора од њега, наредио и да се штампа, uo одобрењу ппшчеву. Г. Мплаш је савесно нроучио не само Делпћева предавања него и остале расправе о њима, које и наводп на крају књиге, па број трндесет и шест; и врло је прегледно п јасни изложио све капиталне разлоге изнете с обеју страна, пзнео питање то у правој светлостп. He могући на овом месту оиншрнпје пзлагатп садржај ове књпге, топло је препоручјемо нажњп чпталачкој. Гностичари наших дана. — Давид С. Ппјаде превео j'e с немачког, по одо