Дело

ПРЕГЛЕД ПОЉОПРИВРЕДНЕ НЛСТЛВЕ 289 Ба приватпе потребе . . . 200.553 фор. „ стварпе „ ... 397.166 „ Укугшо 597.719 фор. Приходн 236.395 „ Државие помоћи укупно: 361.324 фор. 2. Швајцарска Пољопривредна настава у Швајцарској кренута је пницијативом F. von Felenberg-овом, no чијем живом настојању био је установљен Hofucyl-ски завод у кантону Берну 1804 г., који је био још у почетку с једним угледним газдинством. Но, пошто су потекар биле установљене друге пољопривредне школе, у првој половини минула века, које су доцније делимице биле и затворене, био је установљен, 1871 г., пољопривредни и шумарски одсек на полптехници у Цприху. Оснпвање другпх школа настављено је потекар након 80-тих годпна, када савезно веће беше донело одлуку, да их потпомогне материјалним срествима из државног буџета. Пољопривредна настава у Швајцарској основана је у следећим врстама завода и установа: 1. политехника у Цириху, 2. 4 виноградарске и градинарске школе, 3. 3 млекарске школе, 4. 4 теориско-практичке земљораднnчке школе, 5. 9 зимњих школа, 6. путничка предавања и специјални курсови. Велика Школа, као политехнпчкп одсек и државни завод, састоји се из три пододсека: пољопривредни са 5, културно енжењерска школа са 7 и шумарска школа са 6 семестара школскога течаја. На завршетку сваке школске године (2 семестра) полаже се редован испит у сваком стручном одсеку, чији је успех меродаван за прелаз или превођење слушалаца у впши курс. У почетку четврта семестра постоји прелазни дипломски испит у 8 утврђенпх стручнпх програма, а на завршетку последњега семестра з а в р ш и и д и п л о м с к n и с n и т у разним деловима пољопривредие иауке. У погледу na такав начин полагања поменутих испита, учињен је и распоред предмета по утврђеној насновп саме наставе кроз све семестре.