Дело

294 Д Е Л 0 4. Италија Хронику пољопривредне наставе у Италији најопширније описао је проф. G. Patane.1 По његовим нодацима, пољонривредна настава беше најпре добила јачи полет и изразито обележје пакон нарочитнх државних уредаба н иравилннка, који су изашли на основу закона од 1885 г. за различите врсте пољопривредне наставе. Пољопривредни заводп, који од чести потпадају под министарство просвете а неки под ммнистарство привреде, деле се у три главне груие: 1. више школе, од којпх је једна спојена са унпверзптетом; 2. средње школе (секције за земљомерство и пољску иривреду на технпчким заводима) и специјалне или стручне школе; и 8. практичпе земљорадничке школе. Под миштстарство иривреде иотпадају 2 внше, затим специјалне и земљорадничке школе, а нод министарство нросвете 1 внша школа, секције за земљомерство и пољску привреду на техничким заводнма односно вишим реалкама, као и и на техничким школама, нижим реалкама, па, напоследак и оне основне или народне школе, мушке и женске, у којима је уведена пољопривредна настава. Већи бррј ових школа пада на државнн буџет и месне управе (области, округе, општине и градове). Она 3 виша пољопривредна завода пмају неједнако уређење, тако универзитетски завод у Пизи има специјално уређење; Portici је самостална Велика школа а тако исто и она у Милану, само што су ове две спојене са политехником. Опште уређење пољопривреднога завода у Пизи, готово је по све подјаднако са немачким пољопривредним заводима на универзитету. На универзитетском пољопривредном заводу издају се тројаке сведоџбе: завршнога испита (за аграрске лисансијате), бакалореата (доктора) аграрних наука и нрофесорска дип лома. Завршан је испит практичан иусмен; бакалореатски писмен, усмен и практичан, а професорску диплому могу добитн само они слушаоци, који су већ добили бакалореат, владају једним 1 G. Patane, Das lanchvirschaftliche Unterrichtswesen Italiens. —