Дело

ковне компнлаци.је без икакве фрме. Филолозн, археолози п правници одали су се одушевљео нзучавању споменика, iniституција и обичаја старога свет, и то са таком заинтересованошћу, каква је неопходно потрена за праву науку. За тим се ово интересовање према антнчко старини иочело преноситн н на Средњи Век, који је за људе.у доба Реиесанса, услед велнких промена на свима областим државног n духовног живота, пзгледао као друга старпна. Фатички је потребно за развијање нсторнског осећања, да пршлост буде јасно разликована од садашњости, да бн се из даљив могла објективио нзучавати. Развитак француског Ренеснса у 16 веку био је тесно скопчан са развитком италијансог Ренесанеа. У Италнји су два хуманнста: Флавијо Бјоно и Енеја Снлвнјо Пиколомини својом псториском ерудцијом иретходили осталима. Нарочнто је важан Фл. Бјондо, dju је унапред одредио, по своме мишљењу, каким путем трба да иде нсторпска наука.1 У Италији је пажња непресано остала ua Старом Беку, док је у Немачкој био изучаван Средњи Век упоредо са старим. Реформација је дала исторшшм истраживањима у Немачкој нарочитога полета. Док јеСредњи Век био за немачке научнике доба моћи немачке царзнне, која је била директни наследник римски, за француске|е научнике он био доба феудализма н варварства. Францусн исторнчари крајем 15 века Гаген- н Жил1 2 3 билн су компилгори на форму средњевековннх хроничара. РБихова је једин оригнналност у стилу: они су мешали са тадањнм франц. јеиком језпк средњевековних латннскнх хроничара. Паоло Емлије, талијански хуманиста из Вероне, дао је французима ример, како ваља да пшпу исторпју. Oii је на захтев Луја X саставио на латинском дело: Đe rebus gestis Franeomm,4 пмптјући y стилу Тита Ливпја. 1 Његова су дела: Коша instauratay коме је опие свпју споменл» Рпму: Homa tiumphans, у коме анализује ie институције старога Рпма: •/£в*т illustrata, где своја нау^ша пстражнвања ростире на целу Италију, в** ju. слетку v делу Historiae ab inclinatione H.iani imperii ad annum W ' ' • _ . i- C. iv. ^ ^ I шао je да остварп велпчанствен план ко je трист ma јопр рио Гпбон. 2 Compendiu 3 Les tri1 tivs nobles ules. 15 im. ”ner Francorum r? w народа етно-фиди умерене бга Иаскија пма РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕИСТОРИЈОГРАфИЈЕ