Дело

34 Д Е Л 0 зоне имају практички државпички таленат, јужнп су народи склони размишљању), и за то кори оне историчаре, којн суде о народима без обзира на њихове природне особпне. Он у овоме иде толико далеко, да са тога гледишта дели историју у три епохе: 1. Прва се одликује тиме што на Истоку владају јужни народн са својим религиозно-философским духом, 2 друга епоха траје до Христовог рођења и у њој се нстичу народи умерене зоне са својим државпичким карактером, 3. трећа се епоха одликује појавом ратничких северних народа и развитком техничких способности и уметности. У многоме је иогледу Боден далеко одмакао од свога времена, а делом н од времена после себе. Ла Поплинијер у зпачајном делу Histoire des Histoire, avec l’idee de l’histoire accompli, plus le dessein de Гhistoire noiivelle de Francois (1599) износи иреглед развитка историске науке од почетка држава до 16 века, за тим се стара да дефинише задатке историчареве н карактер праве историје, ноказујућн велику правилност у расуђнвању, и на послетку одбацује, са доста великим критичким осећањем, басне о пореклу Франака, а немајући шта друго да постави место тога, правилно мисли, да је оправданије не знатп порекло народа него ли га фалсификовати. Сви ови покушаји, који дају доказа о необичној интелигенцији и ватреном одушевљењу за науком били су сувише рани за оно доба. Сувремени су догађаји сувише утицали на страсти људи из 16 века, да ови нису могли судити непристрасно о прошлости. Omi се нису пнтересовали Средњпм Веком да би га могла разуметп, већ да би могли оиравдати и учврстити своје сувремене политичке идеје. У осталом у оно је доба било мало објављено историских споменика, помоћне историске иауке нису биле јако развдјене, а критпка нпје била тако јака, да би била у стању да решп сва питања. Ма да су Немци у ово доба у у погледу интелигенцпје, оригиналности и дубине погледа билн нижи од Француза, ипак су корисно припремали земљиште за историска истраживања, публикујући од 1566 до 1610 осам збирака средњевековнпх историчара, док су Французи имали само две од Питу-а и Бонгара. Један је дански научник, Исак Понтанус, публиковао 1616 у Холандији прво озбиљно дело о почецима француске историје: Origines Francicae.