Дело

414 Д Е Л 0 renitatis). Из овога мора, врло узаним и кратким мореузомједним пде се у једно пространо море, које су селенографи поделили у трн дела: на северозападу кишно море (mare imbrium), на истоку бурни океан (oceanus procellamm), на југу облачно море (mare nubium). Источно од облачвога мора налази се велики залив влажно море (mare humorum). Између тпхог и облачпог мора, налази се парно море (mare vaporum), a у средини котура: средишни залив. Од мора вечности према самом северном ободу протеже се ледено море (mare frigoris) II спаја се са бурним океаном обилазећи кишно море. Најзад на самом западном ободу види се Хумболтово и .јужно море, која су мало позиата. Месечеве иеге су или сиве или црне. Те су боје јаче или слабије нредстављене ирема самом предмету. Пажљивим нспитивањем на дурбину и у повољним атмосферским приликама запажене су тамо и друге боје нли бојенн рефлекси, најчешће зелени. Тако је море прелома сиве боје са слабим зеленкастим рефлексом, ну које се не нростире до самих обала; заливн су већма зеленкасти. Псто тако је и море вечности јасно зелене боје по средини, а при обалама, на простору од 120 до 130 кнлометара је угасито сиво (ширина тога мора је око 700 км.). Влажно море је исто тако зелено као и море вечности. У оба та мора види се нека сива бразда која се провлачн према обалама и одваја пх од зелене партнје њихове. Те су две боје са свим јасно одвојене, али према кратеру Гасендијеву су пзмењане и прелаз се не опажа. Друга су мора сиве боје осим језера снова (lacus sonmiorum), које се налази на северозападу од мора вечностп, а има неку мрко жућкасту боју. Под пзвесним околностима кишно и ледено море ноказују неку жућкасто зелену боју, а плодно море сепија-боју. Контраст између тамних и сјајних предела Месечевих не зависи од њихове боје: они су по природи различити. Тамнн су предели једнолики, а сјајни су рапави и бодљикасти, као што смо већ рекли и као што је то још Галилеј спазио чим је на Месец управио дурбин. Кад се вели да су тамни предели једполики то не значи, да су онн сасвим равни и да по њпма нема никаквпх предмета; на против, по њима се виђају кратери и то врло велики и врло значајни, виде се планннске групе и планипски венци. Ну кратери су по њнма усамљени и релативпо врло ретки, а на континентима су врло многобројни и збивенп једап поред другог. II