Дело

416 Д Е Л 0 низа јесте низ Кавказ. Један од његовпх врхова висок је 5700 метара. Ва овим на северној страни стоји масив Алпи, на којима је врх Мон-Блан висок 3600 метара и на којима многи врхови досежу од 1500 до 2400 метара. Велико полуострво, што се пружа даље од Алпа ка истоку нагло се уздиже поред залива Ирпса и један му врх износи 4500 метара висине. У про дужењу тога језика ка мору, уздижу се тенернфски врхови, који прелазе висину од 2000 метара, а за тим две усамљене масе Пикон у висинп 2400 и Питон 2100 метара. Друга једна група, врхови Харбингерови, нижу се као продужење тога полуострва, које обавија кишно и ледено море: ту има врхова од 2100 метара висине. Најзад карпатске планине завршују круг који обавија кишно море. To је скуп подвојеннх планина, у дужнну 290 километара. Један од тих врхова износи 2100 метара. Интересантни масив планинскнх низова и усамљених врхова, што смо их поменули, чини најважннје узвншице месечеве површнне. Ту-спадају и Пиринеји, који се протежу између нектарског и плодног мора. Они немају онај сурови изглед какав се иначе види код висија северних месечевих покрајина. Они се пружају у дужину 300 километара а највишп пм је врх од 3600 четара. Други један низ Рифеја пружа се у облачно море на 160 кнлометара, а није виши од 900 метара. У југоисточним покрајпнама нижу се знамените планпне Лајбнпц, Дерфел, Рук, Кордиљери, Д’Аламберт на којима има висова од 6000 до 8000 метара, само не зна се ншита о пределу који се нружа даље од овога ка пстоку, нити се зна да ли те планине обухватају какво море. Извесно је само то, да континенталпе масе што су нама окренуте у квадрантима југозападном, северозападном и југоисточном немају онаквих планинских масива, какви обухватају кишно море. Мало час смо споменули кратере, што се овде онде виђају по морским пучинама. Онп се могу поделити у две, достајасно одвојене, групе. Неки су познијег порекла од мора, чији моиотони изглед шарају; изгледа да су они осталп све до данашњега дана онаквн, какви су се н наградилп. Таквп су кратери Аристилус, Аутоликус, Ератостен, Буљод, Манилијус. Такав је и Коперник. Код другпх се опажа извесно распадање, рушење