Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфи.ЈЕ 37 ким тешкоћама, које су потребне за такву студију, јавила код свештенства. Све врсте калуђерских редова: језупти, жансенисти, бенедиктинци одали су се били овом послу, утркујући се међусобно У делатности и одушевљењу према послу. Први су отпочели језунти: Сирмон је публиковао Идацпја (1611) Флодоарда (1619) п прву колекцију црквених сабора: Concilia antiquae Galliae (1629). Денис Пето израдио је ваљано дело о хронологији: Opus de doctrina temporum (1627), a Филип CLao је знаменит као издавач текстова. Сем своје Bibliotheca nova manuscsriptomm (167)7), on je скупио материјал и отпочео публиковање једне од највећпх општих збнрака сабора, и отпочео је изводити плап о збирци византиске историје делом De historiae Byzantinae scriptoribus publicandis protrepticon (1618). Такође je био језуит Даниел, чија je Histoire de France (1713) надмашила не само дотадање француске историје, него и већину доцнијнх. У исто су доба у Анверсу отпочели језуити огромну збирку Acta Sanctorum, за коју је план дао још Хериберт де Розвеј,1 а које се и данас још наставља. Ово огромно предузеће Боландово и његових сарадника од необичне је важности, не само због масе материјала, већ и због критичких радова, коју иду уз текст. Конгрегацнја ораторијанаца дала је научнике првога реда. Дела Р. Снмона, н ако припадају више филологији него ли нсторији, показују први прпмер научне критике, примењене на црквену историју, Лекоент у својим „црквеним аналима“1 2 (117—85) показао је плодне изгледе критиди, изјављујући сумњу у аутентичност текстова, које је Средњи Век оставио у наслеђе Новоме. Лелонг је у делу Bibliotheque historique de la Erance (1719), која садржи каталог свију дела штампаних и у рукопису, која се баве француском историјом, дао исторнчарима врло користан репетиторијум. Жансенисти су се бавили впше пнсањем уџбеника за васпитање омладине, него ли правим научним радовима. Алн су онн дали једног великог научника: Ле Нен де Тплмона, који је првн почео саветовати, да се до историске истине долази 1 Прва збпрка Vitae Sanctorum публикована јо у Келну 1570—75. Боландово је дело отночето 1013, и још нпје сасвим довршено. Год. 1875 изишао је општи пндекс за све свеске, које су дотле пзишле. 2 Annales Ecelesiastiei (1665—83).