Дело

44 Д Е Л 0 кама. Тад скидох наочаре, и почекавпш један сат да плима мало усахне, кренем се преко канала с мојим пртљагом, и стигнем здрав it чнтав у царско-лилипутанско државно прнстаниште. Цар и цео његов двор стајаху на обали, чекајућп шта he бпти од овог великог предузећа. Видели су да се лађе крећу напред; али не могаху мене опазити, јер сам до ирсију био у води. Кад дођох на средину канала, они се још више узнемнрнше, јер сам бно до гуше у води. Цар мишљаше да сам се зацело удавпо, п да флота долази у непријатељској намерн. Али их ускоро ослободим од тог страха; јер како канал биваше еве плићи н плићи, за кратко време приближим се толнко да су ме могли чути, па подигнувши у впе узице, којима сам везао флоту, гласно ускликнем: Живело његово велнчанство, моћни цар од Лилипута! Овај ме је велики владалац примио при доласку веомо ласкавим речима, и одмах ме произвео за нардака, што је код њих највећа почасна титула. Његово велпчанство жељаше да другом којом приликом покушам пренети у његова пристаништа и остале непријатељеве лађе; он као да не мншљаше нншта мање него да целу царевину Блефуско претворп у покрајину којом би управљао преко каквог вице-краља, и да уништи прогнане дебљекрајце, па да он постане једини владалац у свету. Али се ја усудим да га одвратим од те намере, поткрепљујући евоје мишљење многим аргументима, изведеним из политичких и иравних начела, па отворено изјавим да „ја нећу да будем оруђе у подјармљпвању једног слободног и ваљаног народа.“ Кад је та ствар дошла пред савет, најмудрији међу министрима били су мог мишљења. — Ова отворена и дрска изјава моја беше тако супротна плановима п политици његова величанства, да ми никад не могаше опроститн. Он је врло лукаво помену у савету, и неки од мудријих као да еу били мога мшнљења, бар се тако чинило по њихову ћутању; али други, који кришом беху моји непријатељи, не могаху се уздржатн од неких израза којп су нишанили на мене. Од тог времена разви се интрига од стране његова величанства и неколико министара, која је била управљена проtiib мене, и која се обелоданила кроз непуна два месеца, за мало се не свршившп мојом потпуном пропашћу. Тако мало вреде услуге учињепе владаоцима, ако се само ма кад устежемо кулучити њиховим страстима.