Дело

46 Д Е Л 0 обичаје, — да је због тога, велим, ретко било важније личности, или трговца, или бродара који би живели у приморју а да не знају оба језика. Ово сам увидео тек после три недеље, кад сам отишао на поклоњење цару блефуеканском, што ми је доцније много користило, кадмеје злоба мојих непријатеља хтела да упропасти. Уосталом, ја ћу то већ испричати кад дође на ред. Ако се читалац ceha, неки одуслова, под којима сам пуштеи на слободу, унижавали су ме до слуге, и само крајња нужда натерала ме је да на њих пристанем. Али како сам сад као нардак био у врло великом чину, такве су се услуге сматрале као испод мога доетрјанства, и цар их (то му морам признати) ннкако и не спомињаше. Међутим, ускоро добих прилику да учиннм значајну услугу његовом величанству. Једне поноћи пробудп ме пзненада вика коју неколико стотпна људи беше подпгло пред мојим вратима. Реч бургум непрестано се чујаше кроз ову грају. Неколико господина са двора царева пробише се кроз светину, и замолише ме да одмах одемтдо палате где је у царичиним одајама избио пожар, и то погрешком једне даме која је била заспала чптајући неки роман блефускански. Таки скочим, и упутнм се палати, пазећи да не настанем кога, у чему ме и месечина прилично помагаше. Кад одох тамо, они већ беху наместилн лествице, и нзобиље ведара набавили; само вода беше доста далеко. Ведра беху велика од прилпке као обнчан напрстак, и ови добри мали људи доношаху их колико су год могли брже; али пожар нпкако да попусти. Ја бих га лако могао угушити мојим капутом, али, на несрећу, бејах га у хитњи заборавио код куће, и дотрчао само у кожном прслуку. Ствар се чинила очајна и безнадежна, и ова прекрасна иалата била би зацело плен пожара, да ми случајно нп.је пала на ум јсдна срећна мисао. Ја се управо чудим мојој тадашњој приеебности, која ми иначе није најјача страна. Баш те вечери бејах пио доста глимигрим (у Блефуску се зове флунек, али је код нас, кажу, бољи), вино изванредног укуса, и јаког дујуретичног дејства. Почнем дакле мокрити врло обилно, и тако вешто упућивати воду на згодна места, да сам за три минута пожар потпуно угасио, и сачувао од пропасти ову величанствену грађевину, коју су столећа подигнула. Међутнм, беше већ прилично одјутрило, те се вратим кући и не сачекавши цареве захвалности; јер ма да сам му оним учинио велику услугу, нпак нисам знао како he му ее свидети