Дело

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 55 говог императорског величанства Калин Дефар Плуна прописано да се сваки ко буде пустио воду у опсегу царске палате, оптужи н казпи за велеиздају, ипак је речени Квинбус Флестрин, е отвореним вређањем реченог закона, под изговором да гаси букнули пожар у стану многољубљене н пресветле супруге његова величанства, на злобаи, издајничкн и гнусан начин, речени, у горепоменутом у опсегу горепоменуте царске палате постојећем стању букнули пожар пуштањем своје мокраће угасио, с повредом за овај случај предвиђеног закона итд., према кривици итд. „§ 2. Да када је речени Квннбус Флестрин царску блефусканеку флоту пренео у наше пристаниште, и затпм добио налог од његова величанства да похвата и остале лађе речене царевине Блефуска, па да се ово царство претвори у једну покрајину којом би управљао какав вггце-краљ, и у којо.ј би били уништени и сатрвени не само сви у изгнанство одбегли дебљекрајцн, него и сви урођеници ове царевине који се не би одрекли дебљекрајске јереси, — тада он, речени Флестрин, као сраман издајник његовог преузвишеног и нресветлог императорског величанства, замолио је да га извине што не може учинити ову услугу, под изговором да не може угушивати свест и уништавати слободу и живот једном невином народу. „§ 3. Да када су извесни пзасланици дошли са двора блефусканског, да моле за мир на двору нашег императора, онда је речени Флестрин ишао на руку реченим посланицпма, помагао их, храбрио и забављао, ма да је знао да су то слуге владаоца који је до скоро био отворен непријатељ његову величанству, и водио крвав рат против реченог величанства. „§ 4. Да се речени Квинбус Флестрин, супротно дужности верна поданика, спрема сад да путује на двор блефускански, за које је добио само усмено допуштење од његовог царског величанства, и под пзговором реченог допуштења, срамно и издајнички намерава да се крене на речено путовање, и тамо да помогне, подстакне и охрабри цара од Блефуска, који је тако скоро био непријатељ и у рату стајао са његовнм горепоменутим величанством.“ „Има још неколико параграфа“, настави мој племенитн пријатељ, „али ови су најважннји“. „Мора се признати да је његово величанство, у неколико дебата о овој тужби, дало више знакова о својрј великрј бла-