Дело

58 Д Е Л 0 зараза избегла. Костур бп се онда оставио као споменик коме he се потомство дивити. „И тако, великим пријатељством секретаревнм, ово је пи* тање споразумно решено. Свима је било строго наређено да намеру о вашем поступном убијању глађу држе у тајности, аједногласпа одлука о вашем ослепљивању заведепа је у књиге. Једини је адмирал Болголам гласао против ове одлуке, који је, по подбадању царичину, непрестано иаваљивао да се казните смрћу, јер вам се она била заклела на вечно непријатељство због оног вашег гадног поступка. „Кроз три дана доћи he ваш пријатељ, секретар, и, као што му је наређено, прочитаће вам оптужбу. Онда he вас упозоритп на велику благост и милост цареву, због крје сте осуђени само на губитак очнју, и додаће како његово величанство и не сумња да ћете ви то с послушношћу и благодарношћу отрпети. Двадесет лекара царевих надгледаће овај носао, којиће се извршити на тај начпн што ћете ви лећи, а они he вам бацатн оштре стреле у очи. „Ја остављам вашој увиђавности какве ћете мере предузети, а да бих избегао сумњу ја се морам одмах вратити, онако исто тајно као што сам и дошао“. Његово превасходство оде, аја остадох са страхом и зебњом у души. Овај цар и његови мннистри (на супрот обичајима раннјих времена, као што су ме уверавали) беху уобичајили да кад год двор донесе одлуку о каквој свнрепој казни, било ради задовољења владаочеве освете, било због злобе каква штићеника, цар увек држи по један говор пред сакупљеним саветом, у коме указује на своју велику благост и нежност као особине које му цео свет признаје и хвали. Говор се одмах објави по целој царевини, и нншта не изазиваше већн страх и ужае код народа него ове похвале о благости царевој; јер се беше приметило да у колико су ове иохвале опширније и изразитије у толико је казна нечовечнија и жртва невинија. Али, што се тиче мене, морам признати да будући увек далеко од двора и дворског живота, било због свог ниског порекла, нли недовољног васпитања, ја сам тако рђаво знао расуђивати о овим стварима да никако не могох увидети благост и нежност моје пресуде, него сам чак сматрао, можда незналпчки, да је пре строга него блага,