Дело

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 63 је мес-то котве. А лој, којн су месари његовог императорског величанства скинули од три стотине закланих крава, понео сам да ми послужн за мазање чамца и друге сврхе. Невероватне сам муке имао око обарања највећег дрвећа за крму и катарку, које су цареви дунђери из петних жила глачали и рендовалн. Кад после месец дана припремање беше готово, јавим његову величанству да очекујем његове заповести, и желим да се опростим. Дар н његова породица изиђоше нз двора, и ја се нспружих потрбушке на земљу, да му пољубим руку коју ми најмилостивије пружи; тако учини и царица и младе принцезе по крви. Његово велпчанство поклони ми педесет кеса злата, од којих је у свакој било по две стотине спруга, као и своју слику у природној величинн, коју ја одмах увијем у џепну мараму, да се не би штогод покварила. Чамац бејах снабдео са пет стотина закланих волова и трпста оваца, са сразмерном количином хлеба и пића, и толико зготовљена јела колпко се може добитн од четирн стотине крава. Осим тога био сам понео десет живих крава и два бика, и исто толико оваца и овнова, да их пренесем у своју отаџбину те да тамо раширим овај сој. А као храну сам им донео у лађу добар завежљај сена, и један пун џак кукуруза. Рад сам био понети и туце урођеника, али ми цар то никако не допушташе. II не само што су ми због тога све џепове марљиво претресли, него сам морао дати и часну реч његовом величанству да му нећу однети ни једног поданика, па ни оног који би то нарочито желео. Пошто сам све спремио како сам најбоље могао, разаинем једрила 24 септембра 1701 год., у шест часова изјутра. Теран југоисточним ветром пловио сам неких дванаест морских миља на север, кад око шест часова у вече опазим једно мало острво, миљу и по на северозапад. Окренем се на ту страну, спустим котву на једном крају тог острва крје као да не беше насељено. Ту се мало поткрепим и проспавам. Опавао сам врло добро, од прилике гаест часова, јер на два сата после мог буђења, дан беше свануо. Ноћ је била ведра. Доручковао сам још пре сунчева нзласка, и дигнувши ленгер, наставим пловити као и прошлог дана, управљајући се ио свом џепном компасу. Намера ми је била да се, ако могнем, дохватим једног од оних острва која, по мом рачуну, лежаху североисточно од земље Вен-Димена. Целог овог дана не опазих ништа; али сутра дан, око три после