Дело

104 Д Е Л 0 плаћања код Управе Фондова, чије еу операције нрема глобалној економској снази земље биле врло велике, ажија се на злато морала појавити. Јер злату је самим дата легална надмоћност над сребром, што је оно могло циркулисати свугде на равно са сребрном монетом пмајући још нри томе и један свој искључиви домен, где се сребро није прнмало. Тоје морало повећавати тражњу злата, н следствено његову трговачку вредност. Што је и после тих штетних мера које је сама држава иредузимала, вештачкн ограничавајући противно закону циркулацију своје сребрне монете, ажија остала незнатна, доказ је да мп у то доба нисмо имали сребрне, и у оиште ситне монете, више но што је захтевала потреба новчане циркулације. Однос између сребрне и златне цпркулације можемо дакле сматрати да је бно тада нормалан. Ово је стање монетарне цпркулације остало формално непромењено све до закона од 1 јануара 1883 год. У ствари монетарпа се ситуација за то време побољшавала, под утпцајем пзвесннх природних узрока. Растењем становииштва, економским јачањем земље, развптком трговине и растењем потреба код становништва, расла је и потреба за већом количином новца као средства за размену, па прпродно н за већом количином снтнога новца. Према томе да је количина ситнога новца, која се иалазила у течају по извршењу закона о српским народпим новцима н нрелазила праве потребе земаљске новчане циркулације — што смо видели да није био случај — та се мала диференцпја морала изравиати за две-трп године природним током ствари. Законом од 1 јануара 1883 г. овлашћен је министар финансија да може нсковати сптнога никленога новца за суму од 1,200.000 динара у три типа. Та је сума била овако расподељена на поједппе монетарне тнпове: Пре но што потражимо какав је могао бити ефект те нове емпсије на нашу монетарну ситуацију, сматрамо за нотребно да напоменемо да се влада при доношењу овог закона руководила б**з сваке сумње у првом реду разлозима чисто фискалним. У 200.000 500.000 500.000 1,200.000 Свега