Дело

118 Д Е Л 0 л.уксузиих кола и амова потребно је било милионима радничких дневница. Радницн, људн п жене, стари млади радише кашто целог свог века док справише оие ствари. Све те ствари сада, стоје на услузи или су својнна само неколпцине стотина жена. Ове обукле бунде срезане по најиовпјој моди н шешире, те излазе п улазе у магацине н купују ове стварп справљене само за њих. Стотпна се жена дакле башкари но својој увнђавности са радом милиона људи, који тај посао радише само да би изранили себе и своје породице. Од самовоље ових жена, зависи судбпна и живот милиона људи. Како се дође до овога? Оашто се нокоравају онпм женама милиони снажних људи што справљају оие ствари? Кно сад долази на саонпцама са два касача, госнођа у сомотској бунди са шеширом по последњој моди. Све што је на њој, најскупље је п пајновије је. Врагар трчн пред њу, журн се да откопча покривач за ноге на саоннцама, и са највећим иоштовањем иридржава је исиод мишке, номажући јој да сиђе са саоница. Она шеће по базару као по својој краљевшш. Улази у .један магацин, купује за нет хиљада рубаља разних штофова за свој салои, наређује да јој се донесе у кућу и нолази затнм даље. Она је рђава жена, глупа .је, нпје нп лена, деце није рађала п целог свог века нцје нпшта за другог урадила. Па зашто пузе онако ропски пред њом онај вратар, кочијаш и калфа у дућану? Зашто постаде оно њена својнна на чему раднше хиљаде радника? Зато што има новаца. А новац је иотребан вратару, кочијашу, калфи и радннцима но фабрикама, да израие своје породице. Најлакши а можда и једини начин да га зараде тај је, ако служе као вратарп, кочијаши п калфе по дућанима н ако раде по фабрикама као радници. А откуда овој жени тај новац? Отуда што у фабрици њеног мужа, раде људи које су са села отерали н одвикли од сваког другог иосла, само не од механичког рада, ткања ткива но фабрикама. Он нлаћа овим радницима само ополико, колико им је иеопходно потребно за жнвот, а сву добит — неколико стотина хиљада — задржава за себе.