Дело

X Р 0 Н И К А 133 главу "па је метнуо на колено, да је биште; али на једаред скидД. горњи капак *од лубање и виде свој рођени мозак како у њему гмижу црви";1 трећи пут је сањао како се упалило Ваљево^и цела варош димом покривена и т. д.; а четвртп сан пре^гав&а како се на небу Сунце и Месец бију топовима. 0, а то^Је' тако страшно „ја ону слику никад заборавити нећу“2 (или не могу?). Па шта је било: први сан предсказао је колеру, другн сан није предсказао ништа (ту су самн црви доста казивали), трећи сан предсказао је епидемију, а четврти рат! Мора бити, да су ти људи неких нарочитих способности, кад их је Провиђење одредило (како они мисле) да буду унапред извештени о онако великим догађајима. Ако верују ги људи, да су такви снови меродавни за онаке последице — онда верују у бесмислице, јер кад би сада упитали редом сваког човека шта је кад сањао, онда би било таквих и толиких иредсказања, да бн се до сада човечанство сатрло у ратовима и епидемијама! Или кад би нешто уредништво „Два света“ редовно саопштавало сваког дана шта је ко сањао прошле ноћи, нашло би се још чудноватијих снова, да би због кобних последица њиховнх требало само лећи и жмиркати па назирати у „тамну будућност“ и чекати да тај дух оде из тела и тако да се човек спасе беде! Колико у тим сањаријама има зрелих и трезвених мисли, а колико здраве духовне хране и поуке — нека оцене сами читаоцп наши. У осмоме чланчићу (из области месечарства) обележио је неко у чему се састоји та врста снова. Месечари сањају, у сну устају и раде све оно, што сањају и то „до прецизности“3 (стр. 28), а по свршетку свега посла „врате се, легну у постељу, те продуже спавати.“4 Прелазећн преко неких примера, о каквима би сваки човек могао испричати још чудноватије нриче, завршићемо њиховим примером о томе, како је неки живописац израдио портрет једне жене, о којој није имао ни фотографије, нити ју је лично познавао, већ једино по причању њенога мужа. Мужу је било немогуће живети без те успомене на своју покојну супругу; уметник се нашао у чуду! Мислећи једнако о томе 1 стр. 23—24. 2 стр. 26. 3 На пр. иду преко мора; скидају себи главе, оду у небеса; постану паревп: накупе се новаца п накита и т. д. и т. д.! 4 Стр. 28.