Дело

158 Д Е Л 0 коме се јасно види правац мојих мисли и жеља. Па и у самој приповетци „Рањеник“ хвале се јуначки синови Херцеговине, хвале Срби и Црногорци и њини и наши јунаци! А који тако пише, тај ваљда не жели спречити идеју српског ујединења?! Иачелство је у календару „Орлу“ са црвеним плајвазом исподвлачило неколико реченица у мојој приповетци, као да су те реченице кадре биле г. ђенерала у његовој званичној дужности узнемирити, њега вређати, па чак и идеју српску сиречити! Нодвучено је: Како г. ђенерал носи чисту унпформу, ушшвене бркове; како се с војницима не разговара о ратовању; како се по логору воза на хинтову као да је у госпоцки сватови, како су га госпе и госпођице при повратку са бојпога поља лепо, па и са бокором цвећа уз леггу римску реченицу: био, видио и победио! дочекале и још има на више места подвучено! -Ја се уздам у интелигентност чланова овога суда, да у тим свима реченицама ништа друго не може видети: до једну танку боју, којом је ради лепоте саме ириповетке, цео тај мој спис бојадисан. — Не кажем да се у целом делцету не би по мало и ироније могло наћи; шта вигае, ја би могао признати да по негде има и вицева, који би се од некога могли и као лична увреда сматрати; али у целој приповетци нико не би могао наћи намере да се општој ствари шкоди, да се ђенерал у својој дужности, у патријотизму, узнемири и т. д. и т. д. А што се тиче тврђења начелства шабачког да сам ја у приповетци неистинито и неверно описивао дринске бојеве, — та ја моју приповетку „Рањеник“ нисам ни назвао историјом, или кроником, него просто „скицом из ср. ратовања!“ II по свему овоме шабачко начелство није имало право мене као некаква нарушитеља јавног поретка или још нешто горе тужити. Овоме моме правдању прилажем једну моју најповију песму,1 из које ће суд лако моћи увидети како ја према нашо.ј општој ствари дишем и мислим и прилажем књи1 Не оалази се данас у актима ове кршшце.