Дело

198 Д Е Л 0 кона има одрешене руке, да их енергично сузбија. Успех би могао бити још бољи, да Београд има сувремену и добро уређену болницу за дечје болестп и законску могућност, да се свако лице оболело од заразне болести може спровести у болннцу иа лечење, ако санитетска власт нема довољно сигурности, да се болесник може у своме стану потпуно изолисатн. Успех постигнут код заразних болести јесте најбољи доказ, да се и јектикаможе истим или сличним начином лако сузбити. II туберкулоза није ништа друго*, до једна обична заразна болест. Срества која санптетска власт унотребљује код осталих заразних болести, била би у главном довољна и за сузбијање туберкулозе. Разлика је само у материјалним жртвама. Акутне заразне болести од којпх болесник болује неколико дана или недеља коштају много мање новаца, но јектика код које боловање траје неколико месеца или година. У бррјеве умрлих, које смо изнели, нису урачунати странци, јер за ове имамо израђене податке само за носледње три године. Као странци узета су сва она лица, која живе у Београду краће време од годину дана и по томе вероватно већ болесни допутовалиу Београд. Пз табл. 4. видимо да је број умрлих странаца од јектнке доста велнки и износи нросечно годишње 1,4°/оо од целокугшог становништва. По последњем попису од 1900 године умножавало се становништво у Београду годншње са преко 2000 душа досељавањем. За последње три године (1900, 1901 и 1902) умирало је одмах ирве године од свахе хиљаде досељеника но 44 лица од јектике. Из тога видимо да су и странци, којп се у Београд досељују, један од важнијих извора инфекције. Ако бацнмо ноглед на табл. 5. п 6. видећемо да од туберкулозе свих органа највише жртава односи јектика, затим туберкулоза мождапих марамица, а најмање жртава узима туберкулоза трбушних'органа п шкрофулоза (туберкулоза жљезда и и костију). На 1000 стансжника умрло од јектпке 1900! год. 1001 1902 год. год. Домаћпх 5,7 6,1 5,з ! Страпаца 1,4 ! 1,1 1,8 Свега становппка 7,1 7,2 !Тј .