Дело

ЗАР БАШ ТАКО МОРА БИТИ? 217 ним посмама и иоучавају како се убија. У тим се круговпма држи У0ИЈСТВО чак ва добро и похвално дело и стареншне каштсг захтевају од официра да убије свог најбољег пријатеља, што ј^случај ири тако званом двобоју. II тако у току од године да§а — обично година дана није довољна, да војник буде пр^г^ојник, што значи човек без икаквих човечанских осећаја — оваког школовања, постаје од мнрног п безазленог младпћа оно, што се од њега хоће: грозно, будаласто а моћно и снажно оруђе за свако насиље у рукама својих старешина. Кадгод би зимн прошао норед царског двора у Москви и видео шнљбока на стражи — младо момче у тешком ћурку, великим каљачама, на рамену пушка новијега система са оштрнм бајонетом — где стоји илн корача тамо и амо, ја би му се добро загледао у очп. II свакад би оно окронуло своје очи на другу страну од мог погледа. У тим би ми тренуцнма оваке мисли кретале душу: ово је момче пре годину илп две дана бпло весело сељаче, чедно, доброћудно, те бн сигурно на лепом руском језику само започело какав разговор са мном, и испричало би ми целу своју историју. — А данас, погледа ме мрачно и мргодно и одговара на свако питање само са „разумем“. Ако би сада, кад је оно па стражп — на што ме срце увек вуче покушао само да се приближим онпм вратпма где оно стоји, или прпхватило за путпку што је носи, оно се не би ниједног тренутка размишљало, већ бп ми сјурило бајонет у груди, извадило би га зати.м пз ране и обрисало са њега мрље од крви и продужило и даље да корача по асфалту тамо и амо, вукући своје тешке каљаче, све док смена не би дошла н пришаптала му на уво одзив и лозинку. II рекао би да ово нпје само .једно једино овако момче! Оваких момака — готово деце — претворених у аутомоте и оружаних пушкама имаде само у Москви хиљадама, а у Русији и целоме свету милнјонима. Покупили су ову снажну и довитљиву а мало паметну момчад, подмитилп и покварили их, па владају помоћу њих целим светом. Зар то није грозно!? Грозно је, јер су рђави људи и беспосличари, благодарећи оној заветовној момчадији, постали господарн оннх налата и на злочиначкн начин стеченнх богастава, што значи, посталп господари рада целога народа. Али је још грозније и страшннје што су они, ове чедне п доброћудне младиће морали претво-