Дело

Д Е Л 0 2'20 јер немају друге основе — те живе у забдуди, као и верниг н ако је врло добро увиђају. II према томе, да би се људи опростили своје невоље, ннје потребно да земљиште постане општа својина, нити уништење порезе, ннтн то што би алати и машине иостале огпнте добро, нпје иотребпо чак ни рушење постојећег реда и власти, већ само уништење оне науке, која се зове хришћанска, у. којој се васпитава данашње покољење. На први поглед изгледа чу-дновато људима, којн знају јеванђеље, како се хришћанство могаде тако изопачити! Како могаде хришћанство, које учи о богу-детету, о душевној слободп, о браству међу свима људима, о упиштењу сваке спле, о љубави према својим непријатељима, како могаде оио постатп ева данашња, назови хришћанска наука, која проповеда слепу иокорност свакој власти, па затражи ли ова и убијство, п њега проповеда. Алп кад проучимо како се хришћанство зачело и ширило у нашем свету, онда морамо увидети да је то тако морало бити и никако другојаче. Кад су пре хришћански владари Константин, Карло Велпкп и Владимир примали хрпшћанство, које беше већ тада умотано у нехришћанске облике н допустили да их њиховн народи приме, њима ни на крај памети не беше, да ова нова наука значн укидање краљевске власти, војске, шта више државе, дакле свега онога, без чега овп нови хришћани жпвот не могаху ни замислити. Силу рушилицу, која је у овој науци, онп у почетку хришћанства не могоше они увидети, напротив изгледало пм је, као да хрпшћанство њнхову власт баш утврђује. Али, што народи дуже живпше у хрпшћанству, у толико су боље разумевали његову суштину и у толпко више нзби.јаше на видик опасност његова по многобожачкн ред у свету. II у колнко је та оиасност очигледнија бпвала, у толико су се више влада.јуће класе трудиле да запрећу ону ватру, коју је хрпшћанство незнано унело у њпхов свет а по могућству п да је угасе за навек. За ту сврху употребљавана су сва могућа срества. Забрањиваше превођење п читање јеванђеља, гонпше оне који указиваше на прави смисао Христове науке, заблењаваше масу народну парадама и велељепним службама у црквн, а но најглавније трудише се, да сами на лукав и безочан начнн тумаче јевапђеља онако како њима годп.