Дело

ЗАР БАШ ТАКО МОРА БИТИ? 2 2б Та питања, наравно, неће на мах оити решена ни но нашој^ољи, Јер смо -ми свпкли и трудимо се да видљпви жнвот свдју људи буде по спољном облику онакав, какав ми желимо — дакле оно исто, што и Владе желе — али ће она насигурно бит{1 р^шена, чим људи промене данашње своје верске погледе на^свет, и у толико ће раније битн решена, у колико брже будемо упрли све наше силе, не на посљедпце, но на прави узрок ове појаве. Да ли је овај пут заобилазан или спор —главно је даје то једини пут или бар такав, да су без њега сви другн путеви безуснешни. Кад сам посматрао данашње уређење човековог живота н увндео да је оно страшно и нротивно свакој иамети и осећању, питао сам се: зар баш мора тако бити? И одговор до кога сам дошао био је: не, не мора тако бити. Не мора и не сме тако бити. Али другојаче неће бити, докле год људн гледају да на овај или онај начин промене своје међусобне односе, већ само онда кад престану да верују у ону лаж, у којој се данас гаје, и пошто се убеде у оВу највећу истину која им је још пре хиљаду и девет стотина година откривена била, и која је тако јаена, тако проста, да је свако разумети може. 14Ј27. 1900. -Јаснаја Пољана. /!ав Толстој