Дело

ИЗ ЗБИРКЕ „СЕЉАЦИ“ ПЛАНИНО МОЈА... Планино моја, планино, Што ми се, мајко, поносиш? Што тебе облак не вата, Те моја поља не росиш? Кукуру3 цвили у свили, Сићана трава скапава. Пусто се поље снуждило, Јарко га сунце уждило! Планино мајко рођена, Поврни облак са мора, Те моја поља ороси, Сиканом кишом са гора. Стојник Милорад М. Петровић