Дело

СТОЈАН МУТИКЛШЛ 229 4 / » **— А брже ћеш ти оздравит’, — рече газди. Данас сам опет видио хећима. Он неће да сјахива с коња,Дер ти не треба више, ама је поручио да ти треба о^ћ^на неакве воде у Босни, на Кишјељаке, ако хоћеш још да живиш. Каже да иђеш брже. Газда Симо накриви главу да боље чује. — Шта рече? Ђе ћу ић ? — У Босну, — одговори Стојан. — Вели: ако не одеш, можеш се грђе разбољети. — А ако ја тамо умрем, па оставим кости у туђем свијету, — опет ће газда. — Ништа се не бој! Тамо има још бољије' хећима, па ти неће дат' умријети. Газда Симо скрсти руке и махну главом према газдиници. — Шта ти велиш, Анђо? — запита. — Велим ти да слушаш хећима, — кратко осијече она. Газда Симо слегну раменима, уздахну и, умотавши се још боље, замишљен пође у собу. И ако се затезао и размишљао још пуна три дана, газда Симо ипак је морао послушати доктора и отпутовати. Стојан и газдиница Анђа остадоше сами. С-тојан се сада у магази осјети још некако слободнији, па и веселији. Читав дан, уређујући робу у рафовима, певуцкао је и звиждукао. Два пута наређивао је и кахву па, прекрстивши ноге на газдииој шилти, испијао је полако, отпуштајући из уста густе колутове дима. Са муштеријама разговарао је дуже него обично. Чак је и три-четири газда Симине шале употребио, а једну малу сељанчицу пољубио право у подбрадак, тако топло, да јо.ј је сву крв у жилама загријао, те се збунила и три пута излазила из магазе п поново се враћала. Испративши њу, стаде на врата магаска, увуче руке у џепове и посматраше мимопролазиике, зивкајући поједине 16*