Дело

СТОЈАН МУТИКАША 237 лагано крену кроз шехер. Упути се Драгановој механи. оној што је на крају шехера, управо поред пута, да ни један путцик не може неопансен проћи. Стојан није пио никаква пића осим кахве, стога и наручи ибричић један и. лагано испијајући, гледаше нпз кривудасту. прашњаву тестлС. Ма да је хтио да изгледа весео и покушао да ее^јшли са полупијаним. грбавим механџијом, ипак му шала нпје ишла од срда. -Још нешто тешко, као камен какав, тигатало га у преима. Добовао је прстима по столу, пушпо и звпждукао, правећи се безбрижан, а све му се чпнпло, као да два-три сељака, што су сједили у механи а које нпје нп познавао. гледају га подсмпјешљиво и подругују му се. Кад је механџија приступио једноме и почео му шаптатн на ухо. те се обојппа засмијаше. Стојан скочи и хтједе их опсовати. Учини му се да су се о њему сашаптавали. јер га је механџија некако испод ока погледао. Ипак се савлада и срџбу искали на томе, што је из све снаге ударио по столу. да се ибричић превалио а заоетала кахва пролила се. — Да платим, — рече и љутито баци двајеспарац механџији пред нош. па, не рекавши ни збогом, крену даље, једнако бленући низ тесту. Пшао је дуго и. једва једном, опази, на једној окуци тесте, облак прашпне, густ н непровидан. Зачу и као неку тутњаву. — Кола су! Он је! — промрмља полугласно и прислони се леђима уз један стари. закресан прашњаволпстн орах. што се накривио као посрћућа ппјанипа, и чнтавом горњом половпном наднпо се над тесту. Опет поче звиждукати и добовати прстима по стаблу н опет нешто. још теже. као да му падаше на прса. Кола су се међутим непрестано приближавала. те је могао лијепо познати и старога. вјечито куњајућега. кочијаша. Турчина. са јарчнјом брадом и душм, кљуноликим носом, а могао је познатп и газда Симу, чијим се густим перчином играо вјетар. II газда и кочијаш билп су прашњави, попут млинара. а мухе пх освојиле и окнтиле им лице. — Добро дош о газда! — клнкну Стојан, једним скоком створивши се код кола. Газда се пзненади. протра очи и зажмири.