Дело

Д Е Л 0 370 цркве, која мужевима налаже: „љубите жене своје и не срдите се на њнх“ (Кол. III, 10; Бф. V, 25, 28 и 32), а женама — да л>убе п слушају своје мужеве као Господа (Титу II. 4; Бф. V. 22), јер „нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу" и „како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога“ (I Кор. XI, 11, 12). Испунење наређења § 1(38. упућује супружннке заједничком кућењу куће, с чиме је опет у вези заједнички стаи. Управљање нак кућом и старање да све потребе кућевне буду подмиребе спада у дужност мужевљу (§ 109.), а пз тога опет, што муж кућом уиравља, излази да он има право да одређује место становања, које у исто доба важи и за његову жену (§ 110). Обе стране, и муж и жена, подједнако имају право захтевати да становање и кућење буде заједничко. Муж може путем надлежне власти жену шта више нриморатн дакњемуукућу дође, а иженаопетод сврје стране тако исто има право затражити помоћ од власти да буде примљена у кућу свога мужа, ако би јој овај забрањивао улазак у кућу. У смислу ове обавезности заједничког жпвота суиружника „никоме ннје слободно у сво.ју кућу иримити од мужа одбеглу жену,1 осим њених родитеља, сродника или месне власти, па и ови дужни су одмах или најдаље други дан, јавити за такав случај полицајној власти, п ова да и њу и мужа јој без одлагања упути надлежном пароху ради прописног мирења н даљег поступка“.- По овом наређењу, као што видимо, нануштање заједничког живљења без добровољног иристанка противне стране може бити допуштено само у том случају, ако суиружници покрену брачни спор редовним путем, па то докажу уверењем власти. Тада их не може, дакле, ни власт нагонити да заједно живе све дотле, док се брачни снор њихов не расирави. Но чпм би пресуда по брачном спору бпла изречена и гласила да се одбегла жена има вратити мужу (односно да муж има примити своју жену) на иродужење заједничког, брачног живота, противна страна такву наредбу нресуде без изговора мора извршити, „и у случају ако не послуша имају је томе склањати и духовне и мирске власти, и то саветовањем, ноучавањем, помиривањем, донде, докле 1 <>во важи у свакој ирилицп оез обзира иа то по који пут и заштожена од мужа одбегава. - Ниди Уредбу од 6. фебруара 1857. године ИН 212. Збор. X. стр. 11.