Дело

БОРБА ПРОТ11В ТУБЕРКУЛОЗЕ 31 Нашб1еас1 у Лондону, 1ће ХаНопа1 Нобрка1 у Уеп1пог-у и т. д.), које у еваком хнгпјенском погледу престављају савршенство. Значајно 'је да је већина таквих болнпца у Енглеској подигнута ДрбровоШним прилозима, а из истих прихода нодмирују се све потребе за лечење и неговање болесника. Да би се сачувало адравље спротннх породица, обраћа се велика пажња на здддве радничке станове (ЛУогкћоибеб), које подижу општпне уз припомоћ државе и дооровољннх нрилога. Тако су порушени многи сиротпњскп станови, који су били мрачни, влажни и нездравп, а на њиховом месту подигнуте су нове угледне зграде (Мос1е11 ОлуеШпо- Ноибеб) са довољно пространим и здравим становима. Пре четирн године основано је, под председништвом принца Велског, садањег краља енглеског, друштво за сузбијење туберкулозе, које је доброволшим прилозима подигло већи број лечилишта за туберкулозне болеснике. У Немачкој се за последњих двадесет годнна јавио врло јак покрет против туберкулозе. Наредбама, прво берлинске полнције а затим н у осталим градовима, увођене су најважније мере за сузбијање туберкулозе. Популарним предавањимаи списима поучаван је народ о овој опасној болестн, као и о томе како се може од ње сачувати. Поднзањем многобројнпх лечнлишта за туберкулозне постпгло се уклањање болесника нз њихове породице и околпне, и тнме спречпло даље распростирање болести. Овај рад на сузбијању туберкулозе показао је врло добар успех; умирање од туберкулозе које је износнло преко 3'5° оо, спало је испод 2%о. Ни једна држава у Европн није у тако повољним прпликама да може успешну борбу водпти протнв туберкулозе, као што може немачка држава. Познато је да је туберкулоза највнше распрострта код сиротније класе становништва, која оскудева у свима хигијенским потребама за здрав и удобан жнвот. У борби за опстанком сиротни радници принуђени су да раде без обзира на своје здравље, да би могли заслужити потребан хлеб за себе н своју породпцу. Стога нпје тешко разумети зашто туберкулоза односп највеће жртве из ове класе становништва. У Немачкој су сви радиици, којих је 1898 године било 12,660-000, осигуранп на случај болести или онеспособљења за рад. Допуном ннвалидског закона (ШуаШепуегзњћегип^з-Сезећг) од 1 јануара 1900 годпне обавезна су радничка оспгуравајућа друштва да лече све туберкулозне болеснике, не чекајући да