Дело

410 Д К Ј1 0 Но врло је вероватпо да је и сама Управа Нар. Бапке (или бар пекн члановп љепн) била на чнсто о томе ко има нраво у том питању, и да су н извештај Управе и резолуцнја акционара били само једап маневар, којим се мислило утпцатн на владу, у циљу да се „овај посао“ — како је галаитпо назпвао збор закоп од 15 децембра 1893 годипе п закоиодавпо тумачење чл. 11-ог — поправи. Јер Народпа Банка и њепи акцпопари моралн би заиста штетовати од потпуног извршења тпх закопских измепа. Најдаље до 15 децембра 1898 год. требалоједа Народпа Бапка сведе цпркулацију својих повчанпца у сребру па „опу оспову, која .је исказаиа у чл. 11. зак. о Народној Баици, т. ј. на суму која би била пајвпше два и но пута већа од подлоге у сребрпој мопети. Мп смо већ раније утврдили да би у том случају максимална сума новчапица у течају достизалн једва 15 мплиопа, т. ј. скоро половппу опе суме коју је дотле Бапка ефективпо имала у течају. Како је главпа добит Банчипа бпла од емиспје новчапица, то би се тиме и та добит свела може бити на половпну редукцпјом новчапичног штока. Тојебио за •Унраву Пародне Банке довољан разлог, да пе прпми мирно скупштппско тумачење чл. 11-ог и измепе законске од 15 децембра, п да настане свпм силама да се те закопске одредбе пзмеие. За то пак време Банка ипје пи пристугшла озбиљно редукцпји свога новчапичног штока, како јето бнладужиа чнпити нре.ма чл. 25,о, закопа од 15 децембра. Г1о томе се впди да су се Уирава Банчипа н њени акцпопари тврдо падали, да ће успетп да добпју пова законска паређења, по којима би могли задржати у циркулацпјн свој дотадањи повчаипчип шгок. Истииа је, да је Мшшстар Народпе Привреде.имао права да Народпу Банку намора на нзвршење закона од 15 децембра 1893 год., алн је тада већ била иа Управи земаљској пова влада у којој .је пресудпп утицај имала папредна странка, која је међутпм увек била нарочито добро расположена према Народној Банци сматрајући је као своје дело. п из тпх разлога п Мпнпстар Народне Прнвреде ипје ипспстирао, да Бапка сходно члану 25,о, закона од 15 децембра 1893 год., прпступи што енергнчпије редукцпји своје повчаннчпе циркулацпје. Но имајошједап разлог којн је морао ^тицатп на Мининистра Нар. Привреде, да пе тражи редукцију новчаничпе циркулацнје. Закон од 15 децембра 1893 год/ имаојеједну велнку махиу. Њпме је истина спречена могућност да циркулација буде