Дело

НЛШЛ МОНЕТЛРНЛ СИТУАЦИ.ЈА 421 Народна/ Банка била би дужна да одмах пусти у течај и новчаницб* о.л. 20 динара, Тиме би се постигло то, да би се у свако доба 'могло одржати у течају бар за 25 милиона новчаница. Так&в систем новчаничне циркулације одговарао би потпуно иотпебама наше земље, у сваком случају много боље но сада*^г*№име би се на првом месту вратио у живот монетарни систем закона од • 10 децембра 1878 године, ко.ји пезна за разлику између сребрне и златне монете, и ажије би сасвим нестало. У исто доба повратила бп се п равнотежа између стварннх потреба новчаног саобраћаја п новчаничне циркулације. Новчанпчна циркулација пела би се аутоматски са растењем потреба саобраћаја, н смањивала бн се исто тако аутоматскп са смањењем тих потреба. Народна Банка у сезони извоза била би у стању далеко шпне него данас, да задовољп потребе извозне трговине, а у сезони увозне трговпне цпркулација не би била преоптерећена непотребном количином новчаница. Вероватно је да ни Народна Банка том променом не би ништа изгубила. Полет, који бн могла добити наша трговина приуређеној монетарној ситуацији, вероватно је да би убрзо Банцп надокнадио мањак, који бп евентуално имала у добити отуда што више не бн држала силом своје новчанице у течају, и онда кад су циркулацији сувишне. Крај свега тога ми смо сигурнп да Народна Банка не би драге вол>е примили ове измене. Али кад се има на уму даје сама држава последњих година штетовала око два и по милиона годишње на ажији, а да су штете земаљске трговине и индустрије још далеко веће, јасно је да интереси земаљски морају претегнути над жељама акционара Народне Банке и да Народ. Банку ваља нриморати иа ове измене. Начин да се она на то примора врло је проет и лак, пошто се концесија банчина прпмиче своме крају. Довољно .је да Народна Банка дође до уверења да .јој концеснја неће иначе битн продужена, па да на горње измене пристане без поговора. Но те промене у монетарно.ј полптпцн Нар. Банке н у њеном новчаничном снстему имале би сво.је пуно дејство само тако, ако би закон од 1878 године поштовала и сама држава. Држава би на име била дужна да на свима својим касама, п на касама њених самосталних установа, прима своју сребрну монету и банчине новчанице без икаквих доплата. 28*