Дело

С Л 11 К А 445 •Јест. јест! Било је то пре десет година. Овако исто хладан* н ветровнт*, и суморан дан... Али, да прнчам пз поче^ка! Шој Је било нме Марија. Била је учитељица рада. •Ја била веома драга зато што се никакав рад од мене нпје могао отсти, п што сам збиља свесрдно сваки писао у р\тке узимала. Лзмеђу нас мало по мало ишчезаваху односи старијег и млађег. а на њихово место дође пријатељство, чисто п искрено. Менн се чинило да бих кадра била за њу не знам шта учинити, н што бих год радила, радила сам с мшпљу да њој радост п задовољство учиним. И збиља, тако је и било. Сваки мој напредак поздрављала је она као неку добит. — ЈБубице! Ех, овоме се не може замерити! рекла би, а њене велике, црне и светле очп запливале би у неком сјају. -Ја бејах сироче, нисам имала мајке, а она њеном добротом, попуни ту празнину у моме срцу. Мени беше тако добро поред ње, да се ја не могах одвојити. И ако сам свршила школу, ја бејах ту, уз њу и с њом. С дана на дан постајасмо интимније, и то лође до врхунца, јео јој поверих оно што сам од себе крила, своју љубав. чЈ Вара се сваки ко мисли да се тада девојка лако поверава; бар, по себи судећи, то беше најдуже скривена тајна што је ја имадох у веку. Али једнога дана беше ми тако тешко да почех плакати. < )на то смотри. — Зашто ти плачеш? -Ја Је не хтедох слагати. а опет не казује ми се, зато не одговорпх на њена питања. Она ми приђе, узе ме за главу, помилова по коси, па благо, нежно, некако чудновато нежно рече: — Добро, добро... Не мораш ми казати... Ја не знам каква сам тада изгледала, али знам, осетила сам, да .је она оним једним погледом видела шта је у моме срцу. II бризнух наново у плач, па сакрих глави на њене груде. Дуго сам плакала. — А како му је име? — упита она.