Дело

Д Е Л 0 45 + нама илн часописима бугарским, Сво јо остало забележио сам г. Вацов било непосредно, било уз добровољну сарадњу својих пријатеља н познаника. Своколики дај материјал подељен је у ове одељке: 1.врсме у опште; 2.— година и годишње доба (пролеће, лето. јесен, зима); 3.— мосеци у опште и поједини дани у месецу; 4.— покретпн празници; 5.— дани у седмици; 6.— животиње; 7.—тице: 8.-— рибе, рептилије и т. д.; 9.— ипсекти; 10.— биље; 11.— Сунце, Месец и звездс: 12.— ветрови: 13.— звук и одјек: 14.— иебо; 15.облаци: 16.— магла: 17.— кигаа; 18.— дуга: 19.— грмљавине; 20. сијавице; 21.— снег; 22.— гр&д: 23.— роса: 24.— слана; 25.— иње; 26.— влажност н друге појаве; 26.— додатак. Овако разгранат програм довољан ,је да покаже свакоме колико јс много труда уложио г. Вацов у ово издање и прибирање података крјп већ изумиру и тако сс губе постенено, у колико се већма шире у народ научни принциии. Како су пак та веровања у многоме заједничка а код других народа, дело ово има свога иптереса и за нас. 'Гога ради га и препоручујемо својим читаоцима. Проф. Јеленхо Михаиловић. Свет. Ћоровић. — У часовима одмора, цртице слике, записци, приповетке. Књига прва. .У Мостару 1903. Штампарско -умјетнички завод Пахера и Кисића. Са неким особптим задовољством узео сам ову елегантну књигу у руке. Она ме мало почиње кравити, јер доказује да и српска књига може изнћи у лепој и елегантној опрсми. Са задовољством дакле расецао сам дист по лист и као хтео разгледати садржипу. Али моје разгледањс пређе у читање и ја ево нскрено признајем — прочитах са слашћу целу књигу. Ледно ме чуди, а то су наши критичари, управо они што нишу разне критике по листовима и листићиима нашим. Тим људима. не може човек бити прав, па да мује круна на челу! Треба само прочитатп неколико таквих „критика* о некој књизи која се јави, па да просто незнаш куд се здеваш ! Један вели: ,0, Боже! кад ћеш ти спасти нашу јадну књижевност од ове најезде! Сваки ти то мисли дајенозван да пише ириповетке! Варате се госиодине! Оставите се носла који није за вас!“... Други онет каже: „Емоције! Емоције! Нема емоиије и прича је отужпа, бљутава“.... Трећем није право гато ее ппшу само приповетке, слике, цртице и сличице него узвикује: ,Мн