Дело

БЕЈ1ЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ Историја Срема. Ових дана шта.мпана је у штамиарији Д. ДимитријевиКа у Београду „Историја Срба“ коју је написао Мих. -Ј. Миладпновић, п која је, као видовданскп темат. награђена са 400 дин., првом наградом коју онштина оеоградска даје сваке годпне за дооро израђене задатке из историје срнскога парода. У овој је књизи изло;кена политпчка псторија' Сре.ма од најстаријег времепа до београдскога мира 1739. Даљу историју ове српске земље обећава писац наставити у другој свесци. Књига је ова израђена нскључлво но познатим писцпма, а највише је, за време до краја 10 века узето из „Историје Срп. Народа“ од Л). Ковачевића и Л>. -Јоваповића (пздање Књижевнс Надругеђ а за остало време онет из Клајићеве Хрватске псторије, и.још других расправа других писаца (Рачкога, Руварца и других). 1'рађе из извора употребио ,јо врло мало, па п оно што ,је спомнње пије употребио непосредно веБ их је узео из других расправа где је употребљено. Много се писац користпо ђачки.м белешкама иредавања ■ I). Ковачевића, на које врло често упућује и читаоца! Тако исто писац није употребио скоро ни.једпу исторнску расправу у којнма пма нонешто и из историје Срема, а које су се појавиле после, пошто је иисац свршио Велпку Школу (1899 годпве). Тако му се десило да је на стр. 89 за епискоиа >г/)с (-Уопџог ко.јн се спомиње у једно.ј повељи цара Василије 11, наппсао да .је то „по мишљењу г. .1). Ковачевића“ сремски јепископ, и вели да то мишљење Ковачевићево ни.је штампано. Међутим Ковачевић је случајно ту сво.ју н))етпоставку о јепископу >г//с Ооаиог)« штампао.још 1901 године у својој раснрави „Женс1 и децаСтефанаПрвовенчанога“ („Глас, 50, стр. 55. нап. 1.). Узгред да сиомепемо да нпје баш поуздано да је српскн архијепископ Арсеније, наследник св. Саве. родом из Срема, како нисац (па стр. 116-117) по родослову тврди, иошто у лавовском руконису Арсеиијева житија место „бнств рождениЈемв отт. срЈшвскнЈе землГе“, пма „оп. срвбвсквне землје“. те би ва.вало нарочито доказивати које је од овога двога тачније. Не треба пи да епомињем да пнсац ни.је употребио раснраву Пет. Марковића „Одношаји између Србије и Угарске (1331 1355)“ ко.ја се штампа у „Летопису“ Матице Српске, и ко.ја се почела штамиатн нре него што .је она.ј део пишчева рада штампан, а у овој расправи има и за пстори.ју Срема повпх и драгоцених података. Због