Дело

42 Д Е Л 0 смртнн страх п очај једног осуђеника, његовп вапаји и неутјешпост. Не дође ли до вечера нитко, ја ћу поћи! рече оп канелану, слутећи да доиста нитко пе ће доћи! Сретни капелан обећао му да ће га се за свега вијека сјећати у својим молитвама — а онда брзо оде, оставивши оца Кризостома да се приправи за свој тешки посао. Ваља се духом пренијети у његово стање говорно отац Кризостом сам собом полазећи у вече у тамницу краљевскога судбеног стола на Зрињском тргу. Вал.а помислити како би мени било, да ми .је овако здраву умријети од силе људске. Треба ступити пред бога, па ако овај човјек и говори да не вјерује у Бога, то је могуће да сада и сам себи не вјерује и мисли: а што онда, ако га ипак има, ако је све то ипак истина, што о богу људи причају? — И зато вал.а у том човјеку пробудити наду у милосрђе оног судије пред ким ће за мало стајати. С таким мислима ступио је он у осуђеникову тампицу. У слабо расвијетл.еној пресвођеној соби сједио је за столом осуђеиик, млад момак од којих двадесет петшест година. Пред њим је било јела и вина, распело и књига, вал.да библија. Осуђеник као да се пробудио из спа иогледа свештеника који уђе, а онда као да се свему домислио, живахно устане и пође прама њему. — Знам — рече с пријазним осмејком — дошли сте да ме на смрт приправите и смирите са судбином. Али — ја сам до сада имао већ доста времена, да сам све обрачунам. Божије је милосрђе велико! — започе отац Кризостом, али му осуђеник прекине ријеч, прихвативши га за руку и иуткајући га да сједне. У то сам вјеровао још и прије, но што сам убио своју матер и сестру. Вјерујте ми, да их не бих био убио, да нијесам вјеровао у бога и његово милосрђе, јер сам знао што ме од људи чека. Божија је милост велика, — опет ће отац Кризостом, — али Бог опрашта само оному тко се и каје, а тко