Дело

ЖУПНИКОВ син 4б нудклс* ми воде, колача, меса, гладила ме и љуоила, али онда*оџет-љубазно отуркала у моју собиду. ^ад сам се напокон умирио, водила ме моја нова мама^у врт. да се играм. Али није било ту друге дјеце није бидо друштва! Све ми се чинило пусто, невесело. А с^ег^ме сакривала од свпјета. Увијек је пазила, да не би тко стран дошао и видео ме. Излазила би прије мене, па добро све разгледала по околици, ие би ли видјела гдје кога, па ако би гдје био који сељак, а ми се повукосмо натраг у своју собицу. А у тој собици није се смјело лупати, или скакати. није се смјело пјевати, па ни плакати. Мирно се морало сједити, шутјети, а ходати се смјело само лагано. Зато је за мене била прва срећа и само оно мало зрака и слободе у врту. Али и то су били ријетки дневи. кад сам тамо смио. Кад сам чуо, да су дошла кола к нама, знао сам, да нећу тај дан смјети у врт. Дошли су гости, странци, а ти нпјесу смјели да ме виде! Кад није било нпкога код нас, онда би долазио у нашу собу наш „ујо“. Ујо је био висок човјек, увијек обријана лица, увијек у црном одијелу. Кад је први пут дошао, упитао је: „Но, је ли се смирио тај наш мали дивљак“? — Онда је приступио кмени, погладио ме по лицу и рекао: „Небој се, бит' ће теби овдје добро, само буди миран!“ — Ја сам зловољно примио то миловање, јер се тражио од мене — онај страшни мир! Затвор! Мати је приступила к мени и рекла: „То је наш ујо, њега мораш поштовати, он се брине о нама, он нам даје храну и одијело — и све што нам треба. Де, пољуби му руку!“ — Ја нијесам хтио, ујо се смијао добростиво и рекао: „Нека, пољубит' ће други пут“! Ујо је често долазио к нама. Био је код нас у подне и око вечере, ако само није било гостију. Ја сам се приучио најпосље да му љубим руку послије обједа и вечере, да га зовем „ујо“, а своју матер „мама“. Живост моја скучила се. А у мене била силна жеља за игром, зраком, сунцем! Зато није било горег дјечака, кад сам дошао у врт. Скакао сам преко слогова, газио поврће и цвијеће, ломио младо воће и уопће правио квар. Моја мама стала се љутити. Уја се смијао и говорио: „Проћи