Дело

ЖУПНИКОВ син 47 звонар, који све зна, зна кад тко умре и кад се роди, он Ои можда и мени знао рећи одакле сам и како сам оваМо' досппо у затвор — кад ли зачујем буку на ходнику, гиду гости, смију се и нешто говоре, зачујем како долазе -у кухињу, н — ето, отворе се врата моје собице, а господе нагрне к мени. — Ево га! — повиче један смијући се, па ће моме ујп: „Не бој се, брате, тако ти је и код мене“! Уја је био силно сметен и збуњен, бранио се којекако од својих гостију, али они поведоше мене из моје собице у велику собу и тамо ме посаде за стол, па ме сви стану нудити пићем и јелом, и храбрити ме овако и онако. И моја мати била је с нама, сва црвена као да је зажарела од огња. А ја сам био у сто мука јер што ће бити послије? На моје чудо нијесам добио батина на вечер, дапаче ујо и мама драгали ме и миловали. Од сада смио сам скакати но дворишту и око цијеле куће, а у својој собици морао сам остати само у врло ријетким згодама. Своју слободу употребио сам обилно, као да сам хтио све надокнадити, што сам до тада изгубио. Онтрчао сам цркву, која је била близу наше куће, обишао све олтаре, успењао се на тороњ, те сам помагао старому звонару звоњети. На бијег сам се заборавио у тој слободи. За своју прву мајку нијесам питао, јер сам увијек био чим забављен. Особито сам се бавио једном стварју. Видио сам недалеко од нас једну лијепу кућу, па сам питао звонара, каква је оно кућа. „То је била школа! Тамо ћеш н ти на јесен“, рече старп звонар. „Али како ће то бити, кад је учитељ са жупником завађен“.! II стари заклима главом. Туј сам дознао да је тај жупник — мој уја. „Дакле уја и учитељ завађени — а ја ћу к томе учитељу у школу! Па што онда? Ја ћу бити добар“! Једнога дана стане н уја да говорп са мном о школи, Питао ме желим ли да идем у школу. „Е, па да, кад иду сви, идем и ја“! — одважно ћу ја. Уја је шутио, а за неко вријеме опет ће ми скоро с неким пријекором: — Ето видиш, ја сам се само ради тебе, и то