Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАфИЈЕ 85 казивали су особиту пажњу оваквим делима и установама, и потпомдгали су их новчано. Цезар и Верцингеториг никада нибу били внше слављенп него тада. Ј? ово доба пада и нојава најбољнх дела три велика историчарал Ремана, Тена и Фистела де Куланжа. Они су сва тројиТт;Тг'Т1])едставш1цп реалистичке школе, сва тројица имају исту методу: детаљша студија докумената, душевних особина и језика. Ренан је нарочито теолог, Тен психолог, Фистел де Куланж политнчар. Они сви траже истину у документпма, бавили су се науком ради саме науке, слободни сваког полптичког утпцаја. Од њиховог се времена може управо узети да је критичка псторија дефннитивно победила. Тен је 1863 писао: „Данас је псторија, као зоологија, нашла своју анатомију.“ Ренан (1823—92) има сличности са Мишлеом, гато узима историју у њеној целокуиности, што има особиту наклоност према документима и необичну моћ визије. 8а њега у области историје припада у исто доба н физички п морални свет. Прва свеска његовог дела Шзћже сТез оп^тез с!и СћпбПашзте (1863—85),1 посвећена је жпвоту Исусовом. Али пре пего што је прешао на изучавање Хрпстовог живота и рада Ренан је посетно Палестину. „Прва је дужност историчарева да оцрта среднну, у којој се дешава факт, о коме прича“, каже Ренан у предговору Исусовом Животу. Ренан употребљава све изворе, који су му на распиложењу, и групише их са таком вештином, коју нпко ннје могао надмашити. Ренан воли портрете, и радо снмпатише времену и људима о којима говори, нарочито је увек расположен према прошлости. Само није увек могао да појми лепоту средњега века п врлине многобоштва, тек кад је завршио ово дело, отпочео је (1881) Шзћже с1и реир1е сГЈзгасЧ, које је само предговор горњем. Пполит Тен (1828—93) сматра историју за психолошку анатомију и механику. . „Душа има механизам као биљка, она је материја науке, и, чим се зна за снагу која је ствара, може се она, реконструпсати чистим резоновањем, не кварећи њена дала“. Да се открију способности и функције овпх душа исторнска или лнтерарна критика имају исто тако поуздана сред1 У осам свезака: I 1а \Те с1е Језиз (1863); II 1ез АроСгез (1866): III 8аШ-Раи1 (1869): IV Г АпИсћпз! (1873): V 1ез Еуап^Пез еС 1а зесопће §епегапоп сћгепеппе (1877): VI Г Е§:ћзе сћгеИеппе (1879); VII Маге-Аиге1е е! 1а 1'ш с!и топс1е апИ^ие (1881) п VIII Таћ1ез (1885).