Дело

РАЗВИТАК фРАНЦУСКЕ ИСТОРПЈОГРАфИЈЕ 87 луцију и новп режим, п да нема нпкакав други циљ. ИсторичаруЛреоа допустити да ради као природњак, и за себе велн, да је посматрао свој предмет као метаморфозу инсекта. Тен је видео~у Револуцији продукат мржње, на супрот Мишлеу, који ,је у_^вој^видео продукат љубавн. Тен ни на једном месту нема љубави нп за људе нн за ствари. II ако на једноме месту каже, да је народ до крајности компликовано биће, ипак он упрошћава до крајности душевна стања људи и гомила. Он губи из вида прелазе између великих перпода у историји. Прецизно је и логично описао разна стања која су долазила једна за другим: стари режим, револуцпонарну анархпју, јакобинску владавину, Француску под Наполеоном, али која је врста инстптуција била, што је нрипремила 1789, које су од тих ннституција што су надживеле Револуцију, како је Револуцнја учиннла могућом војну диктатуру, о свему томе Тен и не помишља да говори. Услед оваког начина, којим износи људе н ствари у Револуцији, Тен нам даје непотпун н варљив утисак овога доба, У Револуцији нема за њега ништа друго до партије и пспхолошких стања; о војним догађајима не говори, нити о томе, какав су утисак ови догађаји учинили на вође и на масу.1 Тек при крају дела, у Новом Режиму, Тен се јавља као прави историчар, и ту се највише приближава правој истинн и историској методи. У главама о држави, васпптању и цркви, показао .је Тен необичну прецпзност у анализи, вештину у группсању факата п текстова, оштроумље у расуђивању и свој опажачки дух. Фистел де Куланж (1830—89) је показао још у првим својим радовима симпатије према инстнтуцијама. На њега је утицао Монтескије (студија о формама владавпне), а нарочпто Токвиљ (улога религпознога осећања у друштвеном жпвоту). По њему „историја не' изучава само материјална факта н пнституције, њен је истински предмет изучавање људске душе; она треба да жели да сазна шта је ова душа веровала, мислила, 1 Кпне је осудпо овакав пачпн писања псторпје: „Ако се пзолује са војне позорнпце позорнпца унутрашњостп. видп се унутра побеснео народ. а не видп се узрок његовом бесу. Бпла бп слпчна ствар, кад бп се видела унутрашњост какве опседнуте варошп, а не бп се ништа знало, шта се дешава око њенпх зпдова. Претпостављајућп, да не знате, да је непрпјатељ на орешп пли у шанчевпма, ова варош тако узбуњена, изгледала бп вам да је полудела“.