Дело

113 ЗБИРКЕ „СЕЉАЦН* „Да чудне ми власти, кад је сваки бије, II ред по ред тако, па се и то згоди: (те године шлпгва као плева родп) Извикасмо њега, и на томе оста. Он председник поста. К'о председнпк многе он поградн стаје, Куће и магазе, и све увп лепом, Па кад се пресуши, он превуче кречом, II ударн шиндру, и препокри црепом. II то тако довек: Часом купи коња, Кравицу пл' вола; Ил’ гвоздена кола, Да се чуди човек. Те године опет, о Митрову дану, Пздаваше село под закуп механу, II он као газда, л>уде обрлати, II кафану купн, и готово плати. „Зашто, — вели — људи, зар вам није дика, Да кафана буде вашег председника, II што да се свака ала у њој шири... II ватрицу пири?“ Људи, као људи, крсте се и чуде, II решише опет: ,,Е, па нека буде!“ Било, како било, за годину, за две, Његово се име прочу на далеко. Он је после тога често кандидиран, Ко посланик... А већ увек је и биран, II тако је доста пријатеља стеко. Његова се свуда слушала и јела, II он, богме, поста понос нашег села.