Дело

426 Д Е Л 0 морати унеколико пзменити ваш метод. Ствар је у овоме, што ја добро знам руски, латински и грчки језик, нзучио сам упоредну граматику свију језика и мени се чини, да би мн могли оставити Маг§-о1-а и право да приступимо читању каквога аутора. II он објасни Францускињи, како одраслп људн изучавају језике. — Један мој познаник, рече он, желео је да изучп нове језике, ставио је преда се француско, немачко и латинско Јеванђеље, чптао их је наралелно, притом је, до снтнице, размишљао о свакој речи и шта је било? Он је постигао свој циљ за непуну годину. Да радпмо и ми тако. Узмимо каквога аутора и читајмо га. Францускиња га у недоумици погледа. Нзгледа да јој се предлог Воротовљев учини наиван и глуп. Кад би тај чудновати предлог нзнео какав малолетник, она би се зацело наљутила и внкнула, ну како је ту био одрастан човек, и то врло дебео, на кога је немогуће викати, она само неприметно смагпу раменима и рече: — Како хоћете. Воротов извуче из ормана за књнге .једну похабану француску књигу. — Може ли ова? запита је. — Свеједно. — Онда хајте да ночнемо у име Божје. Да ночнемо од наслова... Метошез. — Успомене, преведе госпођица Анкет. — Успомене понови Воротов. Добродушно осмехнувши се а тешко дишући, он се четврт сахата мучпо око речи Метоћљз а тако исто и речцом с!е. То је уморило Алису Осиповну, одговарала је на питања споро, бунила се, и као што се видело рђаво је разумевала свога ученика и није се ни трудила да га иојми. Воротов јој је постављао нитања а међутим је погледао на њену плаву косу мислећи: „ове таласаве власн зацело нису такве од природе, мора бити да их увија. Ч.удновато, ради од јутра до мрака и још има кад да их увија! Тачно у 8 часова она се подиже и рекавши сувопарно, хладно „Аи геуоћ* топб1еиг“, оде пз кабинета, а за собом остави онај нежни, слаби, узбуђујућн мирис. Ученпк опет дуго ништа није радио, седео је код стола и мислио.