Дело

С К У П И Ч А С 0 В II 429 После састанка у позоришту Воротов разумеде, да је заљубљен. На часовима је гутао очима своју лепу учитељицу, није се више борио собом и давао је пуну вољу својпм чистпм и нечистим мислима. Лице Алисе Осиповне и даље је било хладно и у осам часова сваке вечери она је спокојно говорила „ап гемош, Мопшеиг\ он је јако осећао, да је она равнодушна према њему и да му је положај без икакве наде. Неки пут у сред часа отпочиње сањати и надатн се, скрајао је планове и приправљао љубавну изјаву, помишљајући како су Францускиње лакомислене и поводљиве те да не може остатп равнодушна, но чим би је погледао у лице, његове би се мисли угасиле. Једном, опијен, заборави на све, био је као у бунилу, не могаде издржати, но кад је она пошла из кабинета, он јој препречи пут у нредсобљу и задихавшн се поче јој говорити о својој љубави! — Ви сте ми драги, ја... ја вас љубим, дозволите ми да говорим. Алиса побледе, по свој прилици, из страха, да после тога објашњења неће моћи долазпти а тиме изгубити рубљу за сваки час. Она га поплашено погледа и јако викну: — Ах! то је немогуће! Не говорите молим вас, немогуће је. После тога Воротов није спавао сву ноћ, стид га је мучио, љутно се на самога себе. Њему се чинило, да је својом исповешћу увредио девојку и да му зато неће внше доћп, стога се решн да сазна њену адресу и да јој се преко писма извини, али Алиса је дошла и без писма. Првих неколико тренутака осећала се незгодно, но затим поче брзо и лако преводити као и увек. Она и до данас долази. Превела је већ четири књиге а Воротов ништа друго не зна сем речи „Метоње". Кад га запптају о његовом научном раду, он мане руком, не одговара на питање и почне говорити о времену. С руског превела Савка Радичевићева.