Дело

Д Е Л 0 436 пе знамо ни каквнм су се писмом служнла св. браћа, јер нам Грчић вели: „удесили су буквиду за словенски језик.“ Каква је то буквица? Сад прелазимо првој периоди, где се говори о старој српској књижевиости. Ту се најпре говори о Св. Сави и његовом књижевном раду. Грчић се држи старих података о Св. Сави. Види се да није читао Гласа Х1ЛУ. где је Љуба Јовановић у својој расправи: „Прилошци хроиологији живота Стевана Немање и Св. Саве“ јаспо доказао, да се Св. Сава нијс родио 1169, већ 1176, и према томе није отншао у Св. Гору 1186, пего 1192. Уз то нам Грчић набраја шест посебних дела Св. Саве, а у ствари нема већ четири дела. Прво би дело било Дипик карејски“, друго „Служба Св. Симеуна“, треће „Типик хиландарски и студенички“ и четврто „Биографија св. Симеона". Типик хилендарскн разликује се врло мало од Тииика студеничкога и не можемо то узети као два посебна дела. Св. Сава је написао најпре тиник за мапастир Хилендар и после кад је требао да напише типик за манастир Студеницу, он јс једноставно нренисао тиник хилепдарски са врло малнм изменама и овом је типику додао животонис свога оца. 0 том у Грчићевој историји нема нн сномена и ако доле у опасцн наводи монограФије Вуловића и Гавриловнћа. Према том се чини, да није читао литературе, коју у опаскама наводи. Даље Типик хилендарски није — како Грчић рече — штампан у Споменику XXI. већ у Споменику XXXI. Иод бројем б. Савиних дела наводн Грчић неко дело под именом: „1ксд »д;пе о иргподоБћНЂМћ сбдтлд“. Ово дело до данас иије било познато, па били би захвални г. Грчићу, да нам докаже, да то дело у истини иостоји. Боље би бнло да је Грчић споменуо оно нисмо Св. Саве, што је штампано у IV. књизн 81агта, а да је то ново дело, које не постоји, оставио. После Св. Саве говори о осталпм књижевпицима старе српске књижевности. Иотом, спомињућн Законик цара Душана, вели да је најбоље издање у Рата1ку-та од ШаФарика, а не зна да је најбоље издање Новаковићево од год. 1898. За обадва Новаковићева издања вели: „издао га је и Новаковић“. По овим би речима човек мислио, да су Новаковићева издања слаба и сувишпа. То је такођер доказ да Грчнћ није читао оно о чем говори. А не спомнње ни оне красне расправе проФ. К. Јиречека „о Душановом Законпку“ што је штампана у Јагићевом Архиву. Даље говори о летописима, старим писмима, о богумилској и апокриФној књижевности и о лепој књижевности, где нам је врло мало рекао. 0 Богумилима нам је такође хтео нешто рећи, па вели: Л1ре Немањс је по српским земљама јако била распрострањена Ари-