Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 447 новницнма. Нрнродним говором, јаче иаглашавајући свако место, којим мисли да учипи нарочити утисак, излажо он своју ствар. Имао сам често прилике, да се дивнм урођеном говорничком дару овог народа и његовом брзом схватању чак и за њ необичнијих ствари, и дошао сам при том до упоређења, која нису увек испадала у корнст занадних суседа." — н т. д., и т. д. Као што је познато, Каниц је највише заинтересовао европске научнике за римске и осталс старине у Србији. Особито се много занимао остацима римских насеља н путева у нашем Подунављу и у околини Пожеге. Од колике су научне вредности ова његова проучавања, то ће казати архсолози. У овој књизи за врло многа средњевековна српска утврђења и насеља тврди, да имају римску основу. Може бити, да није свуда у праву. Историју српску знао је врло добро. Што нонегде — истина врло ретко — снорна питања узима према свом нахођењу или народна предања прича као историју, то је за књигу оваке врсте од споредног значаја. С друге стране има Каниц и саопштења, којима исправља податке наших писаца. Да поменемо ово. Милићевнћ тврди, да се кнез Милош родио у Средњој Добрињи. А Каниц каже (стр. 519), да је учитељ Симо Церовић погрешпо известио Милићевића. Отац Милошев, Теодор Михаиловић, живео је најпре у Горњој Добрињи, где му се и родио Милош. Ускоро затим је Теодор убно једног Турчина и морао бежати одатле. Старац Вукајло Лазић (којн је имао нреко 100 година, кад је недавно умро) причао је Каницу, да је његов отац наишао на Теодора са малим Милошем у колевци, где се одмара код извора Божињковца, и да се Теодор затим настанио у Средњој Добрнњи, где су му се родили синови Јован н Јеврем. Пријатно је видети у целој књпзи правилно написана српска имена свима местима и осталим геограФСКим предметима. Каниц врло често наводи и целе српске реченице, нпр. поздраве, карактеристичне изразе и др. Ако и друге две свеске, које ће према објави издавачке књижаре ускоро изићи, буду равне овој првој, можемо се заиста појави овог дела радовати. Оно ће нокојном Капицу бити најбољи споменик а захвалност српског народа и његових пријатеља најлепши благослов. Да је наша дужност припомоћи што више успеху и ширењу овог дела, није зацело потребно доказивати. Учинимо то, јер је у нашем пнтересу! Јован Ердељановић.