Дело

* 362 Д Е Л 0 од хннескога гепа18бапсе-а. Вечни унутрашњи немпри н беспрекидне најезде с поља, учппнше крај античком добу хпнеске књижевности. Влатно доба хинеске поезнје, тоједоба владавине славне н моћне династије Танг-а. У тој периоди, хинеска лирика све више нанредује н достиже свој врхунац. Оно се свршава са династијом Танга. Међутим, сам почетак ове сјајне периоде, ваља тражити још раннје. Весници, који навештавају ово сјајно доба, јавише се још за време оних земаљских немира, који поста.јаху све ређи и слабији. Као оно испод тамних облака, кад нонеки сјајан зрак пробпје да навестп величанственп излазак сунца, тако и ови иесници у овим тешким и мрачним временима, навестише сјајпо доба хинеске књижевности. Ови песници, овн весннцн сјајнијега доба у многоме нас потсећају на провансалске песнике у Француској и на Мтпебапр;ег-е, народне песнике германске. У овој прелазној нерподи, најзнатнпји беху: Сун-Тсе-Кинг и Тео-Тшен. Баш њих двојица и беху претече, Ли-Тај-Пеа п Ту-Фу-а, двају највећнх песника које је Хнна родила. Њихне песме, још дисаху ратннчким духом а војнички жпвот н борбе, то беху главнн и најомиљенпји предмети, које онн опеваху. Кво .једне песме Сун-Тсе-Кинг-а: ЈАДАЊЕ ВОЈНИКА •Јутра уздах ирелеће по.паее, Кпша капл>е на плачевие гране. Свет се дпг о те нас на пут пратп, Ђаконије свуд нам уз пут деле. Зар ко може судбину избећи? 0, кад би ме магле ионет' хтеле! Шта је те;ке од прерапе смрти: Вечпу младост н богови желе. 'Златно доба хинеске поези.је почиње почетком седмога века после Христа н обухвата дуги период времена од три столећа. У то доба, Хина беше достигла врхунац своје државне моћи. Под славном династијом Танг-а, у земљн владаше мир п ред док се хинескп легиони одмараху далеко у Нерснји. Хинеска царевина простираше се у то време на .југо-истоку до Пндије а на западу до Самарканда и Бокхаре. Хинески брамнни п научннци у накрст пропутоваше Пндију а несторијанско хришћанство беше у то доба већ дубоко продрло у Хину а његов